Без чега може остати Тодорић?

Власник концерна Агрокор, хрватски бизнисмен Ивица Тодорић и његова породица већ годинама су најбогатији у Хрватској, а осим подуже листе компанија које имају у свом власништву, "глава породице" је велики љубитељ скупих, лијепих и луксузних ствари.

Регион 31.03.2017 | 15:46 Према писању хрватског Еxпресса, најупечатљивији су наравно Кулмерови двори на брегу у Шестинама. Према имању које се простире на 55.000 квадратних метара улицом Химпер води дрворед након којег се уздиже дворац окер боје утопљен у уредно пошишану зелену траву.

Једноспратни дворац је дугачак 54 метра и централни је објекат имања.

Из предворја на први спрат, као у серији "Династија", воде спиралне степенице. Стилски намјештај у дворцу дијелом је набављен у Хрватској, а дијелом у иностранству.



У приземљу је и неколико салона, до винског подрума и огромне гараже води лифт, а породица се у дворац уселила прије десетак година.

Тамо живи цијела породица, с тим да су сви смјештени у засебним крилима.

Земљиште је Тодорић купио још 1999. но тек кад је завршио судски спор око земљишта и кад су се прибавиле све дозволе кренуло се у уређење, у које је уложио око 2,7 милиона евра.

Колико је платио земљиште, не зна се. Реконструкцију племићког дворца радио је познати загребачки архитект и професор Бранко Кинцл, а након три године реплика је завршена. Пројект је водила компанија Техника. Задњи власник имања био је Фердинанд гроф Кулмер, а здање је порушено до темеља у подметнутом пожару поткрај Другог свјетског рата.



Након тога, на мјесту некад велебне резиденције с ренесансним прочељем остале су само хрпе камења. Тодорић је обновио и 70 хектара запуштеног земљишта у околини дворца, које је претворено у парк.

Посебност су и уграђене цигле с оригиналним Кулмеровим жигом, које су укомпоноване у зид винотеке. Подови су обложени храстовим паркетом и мраморним плочицама, а прозори и врата направљени су у складу с правилима конзерваторске струке.

Салон има стаклену стијену која гледа на парк. Кухиња је спој модерног и традиционалног - у старинске елементе уграђени су, модерни кућни апарати. Ту је Тодорић дао направити и базен, сауне, дио за особље и паркинг. Како не би нарушио историјски изглед дворца, базен се не види с цесте.

Такође, околина је уређена тако да су посађене само аутохтоне биљке с Медведнице. Дворац се обнављао према најстаријем графичком приказу дворца Кулмер, који потиче из прве половине 19. вијека и показује курију прије преградње. Када је дворац представљен у медијима, речено је да ће служити у “репрезентативне сврхе”.

Будући да су имали само један архитектонски нацрт, архитекти и грађевинари ослањали су се и на збирку 20- ак фотографија и скица дворца, које су настале кроз године. У дворцу који је на крају настрадао у пожару наводно су постојале и вриједне фреске индијанских и тропских мотива, попут фрески мајмуна с палмом, а да је ли Тодорић тражио и њихову реплику није познато.

Као савјетница при уређењу интеријера, нарочито апартмана за породицу на првом спрату, свој је суд дала и енглеска интеријеристица Францесца Басу. Дворац је кроз историју често мијењао власнике. Историјски извори кажу да се властелин Стјепко Грегоријанец, тадашњи власник Медведграда, након великог потреса 1590. године преселио у новоизграђену курију у Шестинама. Затим је од 17. Вијека у дворцу становала породица Зрински.



Нови власник гроф Петар Зрински доградио је дворац у касноренесансном стилу. Касније су, у 17. и 18. вијеку у дворцу живјеле породице Туровицз, Микулић, Чикулин те племићи Сермаге, а Иван Емил Кулмер постао је власником дворца и имања женидбом за Јудиту грофицу Сермаге.

Посљедњи власник сликар Кулмер дворац је изгубио у Другом свјетском рату. Његова кћи тражила је поврат имовине, али изгубила је спор с Градом Загребом. Управо због тога каснили су радови на Тодорићевој резиденцији, која је и новом власнику донијела неке неугодности.

Радови су каснили и због археолошких истраживања, јер се очекивало да би се на том мјесту могли наћи остаци праисторијских насеља. И при самој градњи било је компликација јер су различити власници током четири вијека неколико пута преграђивали грађевину, а о њиховој архитектури није постојала комплетна документација.

Гаража је огромна, а старији син Анте велики је љубитељ аутомобила Порсе, каквих у гаражи има неколико, међу којима је и Порсе Цаyенне Тодорићеве супруге Весне која има и персонализоване таблице - ВТ.



Породица посједује хеликоптер Белл 427 и јахту Јана.



Осим Кулмерових двора, Тодорићи имају још луксузних некретнина.

Међу њима је вила у Медвеји код Опатије и кућа у Горском котару, некад позната Чаробна колиба коју су Тодорићи купили након што су више пута тамо проводили одмор.

Кућа и окућница се простиру на 8000 квадратних метара, само кућа се простире на 200 квадрата, а саграђена је 2007.

Колиба је саграђена од ручно обрађених трупаца смрекиног и дрвета јеле, подови су обложени порцуланским плочицама, а већина намјештаја ручни је рад, почевши од столова и столаца, до кревета... Камин, подно гријање, сауна, базен само су дио "опреме" ове куће у срцу Равне горе.

Тодорићи су власници јахте Јана, с којом иду на острво Смоквица код Рогознице. Тамо су годинама љетовали, а 1995. године фирма Графопласт је добила острвце на коришћење од МОРХ-а на тридесет година.

Бивши власник Графопласта тврди да је острво преузето у очајном стању јер су некадашњи војни објекти били опљачкани и девастирани.



У обнову је, каже, уложио пет милиона евра, а у међувремену је Графопалст купио Агрокор Ивице Тодорића, који га је задржао на челу фирме и задужио за управљање Смоквицом.

Тодорићи оток годинама користе као своју љетну оазу за коју није плаћана концесија, која би свих ових година, према ријечима министра Марића, укупно коштала око 200 милиона куна.

Тодорићи су упркос овим резиденцијама задржали и стару кућу на Пантовчаку, у којој су живјели прије пресељења у Кулмерове дворе, а која се налази насупрот предсједничке палате.

Пословно, али пољуљано царство Тодорића процјењује се на стотине милиона куна.

Еxпресс пише да је практично немогуће утврдити с колико тачно компанија управља и колико некретнина има у свом власништву Тодорић, али није тајна да се ради о десетинама фирми под капом Агрокора.

Међу њима је производно туристички комплекс у који је Агролагуна уложила 35 милиона куна и запослила 40 људи.

Пројектом је обухваћена реконструкција сиране Сир Лагуна и обнова зграде Спин, а уређена је нова просторија за дегустацију, као и "пут сира", којим се може прошетати до пашњака који окружују објекте.

Јамница је највећи хрватски произвођач минералних вода и безалкохолних пића с традицијом дугом од 180 година.

У склопу Јамнице продаје се газирана минерална вода Јамница, негазирана вода Јана, која је једна од најпопуларнијих вода, те ледени чајеви Јана Ице Теа

Младина је највећи произвођач пенушавих вина и Пуртугисца, младог црвеног вина и врхунских вина линије Гај.

ПИК Врбовец је месна индустрија водећа у Хрватској и региону и постоји више од 70 година.

Солана Паг је највећи произвођач морске соли у Хрватској, а своју производњу заснива на хиљаду година старој традицији производње соли на истоименом острву.

Вупик је један од највећих пољопривредних произвођача у Хрватској.

Звијезда је највећи произвођач јестивих уља и једини произвођач маргарина, биљних масти, мајонеза и деликатесних производа на бази мајонеза.

Компанија А007 је носилац бренда Абракадабра и од свог оснивања је у склопу концерна Агрокор, а задатак фирме је да направи нови искорак у онлине пословању концерна стварањем wеб схопа специјализованог за нон фоод асортиман.

Конзум је највећи трговачки ланац у Хрватској.

Мерцатор група један је од највећих послодаваца у Словенији, а у концерну Агрокор налази се и српски Мерцатор гдје је највећи трговачки ланац

Рото Динамиц један је од лидера у дистрибуцији безалкохолних и алкохолних пића те попратног асортимана за ХоРеЦа канал.

Тисак је највећи малопродајни ланац киоска с мрежом већом од 1.100 продајних мјеста те водећи хрватски дистрибутер штампе, дуванских производа, препаид бонова и старт пакета телеком оператера те осталих производа.

Поликлиника Авива водећа је приватна поликлиника у Републици Хрватској с 38 година дугом традицијом пружања здравствених услуга, а од 2012. године чланица је Агрокор концерна.

Поликлиника развија своје пословање кроз низ специјалистичко-конзилијарних, дијагностичких и рехабилитацијских дјелатности.

Ледо је највећи произвођач индустријског сладоледа те највећи дистрибутер смрзнуте хране у Хрватској.

Беље је највећа пољопривредна компанија у регији с 20.000 ха ораница и сточарском производњом на више од 20 фарми.

(Агенције)