Да ли су строги родитељи у праву?

Сви родитељи својој деци желе најбоље у животу. Али ново истраживање показује да претерано агресивни родитељи могу имати супротно дејство и створити децу која лакше “пуцају” под притиском и раније напуштају школу.

Занимљивости 16.02.2017 | 08:27 Научници су годинама пратили готово 1.500 адолесцената у Мериленду и у студији показали да је већа вероватноћа да ће од школовања одустати деца на које су родитељи редовно викали или им претили агресивним казнама него њихови вршњаци који немају такво искуство, независно од оцена које су добијали.

Такође, та ће се деца вероватније упустити у ризична понашања до средине средње школе, попут раних сексуалних односа, туче или крађе.

Резултати истраживања сугеришу да за одустајање од школовања није толико крива школа сама по себи, већ чињеница да ће деца агресивнијих родитеља вероватније ставити своје “друштво” на прво место и упустити се у активности у којима ће се краткорочно осећати добро, занемарујући притом ширу слику.

"Верујемо да је наша студија прва која користи дечје животне приче за оквирно истраживање о томе колико родитељство утиче на исход образовања путем односа с вршњацима, сексуалног понашања и деликвенције", рекла је ауторка студије Рошел Ф. Хентенгс са Универзитета у Питсбургу.

Резултати истраживања не значе да се са сигурношћу може рећи да агресивно родитељство доводи до одустајања деце од школе, јер, напослетку, корелација није исто што и узрок, али може допринети стварању шире слике о томе како престроги родитељи могу да делују на одлуке своје деце.

Научници су у Мериледу пратили 1482 адолесцената у периоду од њихове 12. до 21. године. Они су редовно морали да испуњавају упитник о томе колика је физичка и вербална агресија родитеља према њима, о својој интеракцији с вршњацима, јесу ли се упуштали у тучњаве или у сексуалне односе. На крају студије потхранили су своје успехе у образовању.

Анализирајући податке научници су открили да су се деца која су у седмом разреду била изложена агресивном родитељству, које се дефинише као викање, ударање, те изношење вербалних и физичких претњи, неколико година касније више ослањала на своје вршњаке и сматрала да су им пријатељи важнији од других обавеза, укључујући школске.

До трећег разреда средње школе, таква мушка деца су била склонија деликвенцији, а женска упуштању у ране сексуалне односе.

На крају, сва та понашања била су повезана с ниским образовним успесима и растом вероватноће да ће пре одустати од школовања, независно од тога колико су паметна и колико су им образовани родитељи.

"Млади чије потребе не испуњавају особе с којима се примарно вежу, траже потврду својих вредности међу вршњацима. То може да доведе до ослањања на вршњаке на нездрав начин, односно упадање у лоше друштво, на уштрб дугорочних циљева попут образовања", рекла је Хентгесова.

Студија је објављена у часопису Цхилд Девелопмент.

Б 92
фото:интернет