Ко ће одговарати за милионску пљачку?

Тужилаштво БиХ требало би да се озбиљно позабави и криминалним радњама почињеним путем БиБ и, касније “Банке Српске”, за чију пропаст неко мора да одговара. Ако се то не деси, биће амнестирана велика пљачка.

Република Српска 11.02.2017 | 17:12 Агенција за банкарство Републике Српске је 10. јануара поднијела суду приједлог за отварање стечаја “Банке Српске”.

„Агенција је у складу са својим законским овлаштењем и на основу извјештаја и приједлога ликвидационог управника, надлежном суду поднијела образложен приједлог за отварање стечајног поступка над Банком Српске. Разлог за подношење приједлога је несолвентност банке као и немогућност спровођења плана ликвидације на начин који би заштитио интересе повјерилаца на најбољи могући начин“, потврдио је прије пар дана ликвидациони управник „Банке Српске“ Петар Мићић.

Ако бањалучки привредни суд донесе одлуку о стечају, “Банка Српске” ће, након “Бобар банке”, бити друга банка у Републици Српској са већинским домаћим капиталом која је доживјела финансијски слом.

ЗАРОБЉЕНИ ДЕПОЗИТ

Агенција за банкарство РС је у новембру 2015. године увела привремену управу у "Банку Српске", а према званичним подацима у тој банци остало је заробљено 150 милиона марака депозита, међу њима и огроман новац јавних предузећа. Ако банка оде у стечај, а нема сумње да неће, у проблемима би могли да се нађу сви клијенти, јер би им кредити, који су подигли у тој банци, одмах могли доспети на наплату.  

Након што је отворен процес ликвидације банке, из Министарства финансија Републике Српске саопштили су да Агенција за банкарство РС није прихватила план “Банке Српске”, коју је предложила ентитетска влада.

Влада РС, која је већински акционар банке, предложила је да се “Банка Српске” реорганизује, односно да се почне бавити управљањем и уновчавањем имовине, као специјализована финансијска институција.

Према том плану, “Банка Српске” више се не би бавила банкарском дјелатношћу, односно не би могла прикупљати депозите и давати кредите, него би постала специјализована финансијска институција.

Била је то немогућа мисија, јер се по закону, банка која је у привременој управи, не може трансформисати у неку другу финансијску институцију, и још једна егзибиција власти у РС, која је годинама на све могуће начине покушавала да сакрије ендемски криминал почињен преко те банке. На то су упозоравали финансијски експерти, тврдећи да је “Банка Српске” пропала оног момента када је била основана, јер је и основана да би прикрила трагове милионских превара и криминала почињених преко Балкан Инвестмент Банке (БИБ), из које је настала. .  

Средином 2013. године Република Српска је преузела пропалу БИБ, која је била у власништву литванске УКИО групе и преименовала је у Банку Српске. Влада РС је путем Инвестиционо-развојне банке и Гарантног фонда РС докапитализовала БиБ банку са 30 милиона КМ и тако постала власник 99,95 посто капитала банке.

На крају прве године пословања већ је имала губитак од 13,6 милиона марака, до краја 2014. године дубиоза се званично повећала на 2,1 милион КМ, мада су стручњаци и тада указивали да је она много већа.

Још у то вријеме банка је остала без потребног основног капитала, имала је свега пет милиона марака, иако закон прописује да минималан износ капитала банке износи 15 милиона марака. У банку је требало уложити најмање 30 милиона марака да би опстала и власт је то знала. “Банка Српске” недуго после оснивања није имала услова за нормално пословање и било је јасно да ће јој Агенција за банкарство РС одузети дозволу за рад ако се не изврши докапитализација.

ДОДИКОВИ КУПЦИ

Милорад Додик је у јуну 2015. године тврдио да је нашао купце за “Банку Српске”, који ће за њу платити 17 милиона евра, плус је докапитализовати са 300 милиона евра. Све то ће, говорио је тада Додик, помоћи РС да сервисира своје обавезе и смањи зависност од ММФ-а.

Испоставило се да је то само једна у низу Додикових обмана, јер о продаје банке није било ништа. Откривено је, међутим, да је Додик о продаји банке преговарао са „Империал Труст Фунд“, фондом сумњиве репутације, иза којег је, наводно, стајао руски новац.

Открило се да су челни људи тог фонда Константин Сергеј-Востриков и Карлос Естевез. Испоставило се да Карлос Естевез није никакав латиноамериканац, већ Зоран Марковић, Србин са Косова.

„Што се тиче 'Банке Српске', за мене је та прича завршена давно. То је такозвана санација пропале банке литванских акционара, која је изведена под принудом разводњавања губитка над јавним средствима.

Показало се да је немогуће сакупити довољно средстава за оживљавање те банке“, констатовао је прије двије године у разговору за Журнал Славиша Раковић, члан СДС-овог Одбора за финансије.

Нажалост, био је у праву.

Пропаст двије банке у РС, у којима је остало “заробљено” стотине милиона марака буџетских пара и јавних предузећа, говори о беспризорности, бахатости и небризи власти у РС за јавни новац и интерес грађана.

У случају пропале “Бобар банке” Тужилаштво БиХ је недавно подигло оптужнице, а међу оптуженима су и директорице Агенције за банкарство РС и ИРБ РС Славица Ињац и Снежана Вујинић.

Нема сумње, Тужилаштво БиХ би требало да се озбиљно позабави и криминалним радњама почињеним путем БиБ и, касније “Банке Српске”, за чију пропаст неко мора да одговара. Ако се то не деси, биће амнестирана велика пљачка извршена путем ове двоје банке, гарнирана лажима и манупулацијама кључних људи у власти РС.

Аутор: Љиљана Ковачевић