Ko će odgovarati za milionsku pljačku?

Tužilaštvo BiH trebalo bi da se ozbiljno pozabavi i kriminalnim radnjama počinjenim putem BiB i, kasnije “Banke Srpske”, za čiju propast neko mora da odgovara. Ako se to ne desi, biće amnestirana velika pljačka.

Republika Srpska 11.02.2017 | 17:12 Agencija za bankarstvo Republike Srpske je 10. januara podnijela sudu prijedlog za otvaranje stečaja “Banke Srpske”.

„Agencija je u skladu sa svojim zakonskim ovlaštenjem i na osnovu izvještaja i prijedloga likvidacionog upravnika, nadležnom sudu podnijela obrazložen prijedlog za otvaranje stečajnog postupka nad Bankom Srpske. Razlog za podnošenje prijedloga je nesolventnost banke kao i nemogućnost sprovođenja plana likvidacije na način koji bi zaštitio interese povjerilaca na najbolji mogući način“, potvrdio je prije par dana likvidacioni upravnik „Banke Srpske“ Petar Mićić.

Ako banjalučki privredni sud donese odluku o stečaju, “Banka Srpske” će, nakon “Bobar banke”, biti druga banka u Republici Srpskoj sa većinskim domaćim kapitalom koja je doživjela finansijski slom.

ZAROBLJENI DEPOZIT

Agencija za bankarstvo RS je u novembru 2015. godine uvela privremenu upravu u "Banku Srpske", a prema zvaničnim podacima u toj banci ostalo je zarobljeno 150 miliona maraka depozita, među njima i ogroman novac javnih preduzeća. Ako banka ode u stečaj, a nema sumnje da neće, u problemima bi mogli da se nađu svi klijenti, jer bi im krediti, koji su podigli u toj banci, odmah mogli dospeti na naplatu.  

Nakon što je otvoren proces likvidacije banke, iz Ministarstva finansija Republike Srpske saopštili su da Agencija za bankarstvo RS nije prihvatila plan “Banke Srpske”, koju je predložila entitetska vlada.

Vlada RS, koja je većinski akcionar banke, predložila je da se “Banka Srpske” reorganizuje, odnosno da se počne baviti upravljanjem i unovčavanjem imovine, kao specijalizovana finansijska institucija.

Prema tom planu, “Banka Srpske” više se ne bi bavila bankarskom djelatnošću, odnosno ne bi mogla prikupljati depozite i davati kredite, nego bi postala specijalizovana finansijska institucija.

Bila je to nemoguća misija, jer se po zakonu, banka koja je u privremenoj upravi, ne može transformisati u neku drugu finansijsku instituciju, i još jedna egzibicija vlasti u RS, koja je godinama na sve moguće načine pokušavala da sakrije endemski kriminal počinjen preko te banke. Na to su upozoravali finansijski eksperti, tvrdeći da je “Banka Srpske” propala onog momenta kada je bila osnovana, jer je i osnovana da bi prikrila tragove milionskih prevara i kriminala počinjenih preko Balkan Investment Banke (BIB), iz koje je nastala. .  

Sredinom 2013. godine Republika Srpska je preuzela propalu BIB, koja je bila u vlasništvu litvanske UKIO grupe i preimenovala je u Banku Srpske. Vlada RS je putem Investiciono-razvojne banke i Garantnog fonda RS dokapitalizovala BiB banku sa 30 miliona KM i tako postala vlasnik 99,95 posto kapitala banke.

Na kraju prve godine poslovanja već je imala gubitak od 13,6 miliona maraka, do kraja 2014. godine dubioza se zvanično povećala na 2,1 milion KM, mada su stručnjaci i tada ukazivali da je ona mnogo veća.

Još u to vrijeme banka je ostala bez potrebnog osnovnog kapitala, imala je svega pet miliona maraka, iako zakon propisuje da minimalan iznos kapitala banke iznosi 15 miliona maraka. U banku je trebalo uložiti najmanje 30 miliona maraka da bi opstala i vlast je to znala. “Banka Srpske” nedugo posle osnivanja nije imala uslova za normalno poslovanje i bilo je jasno da će joj Agencija za bankarstvo RS oduzeti dozvolu za rad ako se ne izvrši dokapitalizacija.

DODIKOVI KUPCI

Milorad Dodik je u junu 2015. godine tvrdio da je našao kupce za “Banku Srpske”, koji će za nju platiti 17 miliona evra, plus je dokapitalizovati sa 300 miliona evra. Sve to će, govorio je tada Dodik, pomoći RS da servisira svoje obaveze i smanji zavisnost od MMF-a.

Ispostavilo se da je to samo jedna u nizu Dodikovih obmana, jer o prodaje banke nije bilo ništa. Otkriveno je, međutim, da je Dodik o prodaji banke pregovarao sa „Imperial Trust Fund“, fondom sumnjive reputacije, iza kojeg je, navodno, stajao ruski novac.

Otkrilo se da su čelni ljudi tog fonda Konstantin Sergej-Vostrikov i Karlos Estevez. Ispostavilo se da Karlos Estevez nije nikakav latinoamerikanac, već Zoran Marković, Srbin sa Kosova.

„Što se tiče 'Banke Srpske', za mene je ta priča završena davno. To je takozvana sanacija propale banke litvanskih akcionara, koja je izvedena pod prinudom razvodnjavanja gubitka nad javnim sredstvima.

Pokazalo se da je nemoguće sakupiti dovoljno sredstava za oživljavanje te banke“, konstatovao je prije dvije godine u razgovoru za Žurnal Slaviša Raković, član SDS-ovog Odbora za finansije.

Nažalost, bio je u pravu.

Propast dvije banke u RS, u kojima je ostalo “zarobljeno” stotine miliona maraka budžetskih para i javnih preduzeća, govori o besprizornosti, bahatosti i nebrizi vlasti u RS za javni novac i interes građana.

U slučaju propale “Bobar banke” Tužilaštvo BiH je nedavno podiglo optužnice, a među optuženima su i direktorice Agencije za bankarstvo RS i IRB RS Slavica Injac i Snežana Vujinić.

Nema sumnje, Tužilaštvo BiH bi trebalo da se ozbiljno pozabavi i kriminalnim radnjama počinjenim putem BiB i, kasnije “Banke Srpske”, za čiju propast neko mora da odgovara. Ako se to ne desi, biće amnestirana velika pljačka izvršena putem ove dvoje banke, garnirana lažima i manupulacijama ključnih ljudi u vlasti RS.

Autor: Ljiljana Kovačević