Коментар: Постао је ловина других, немојмо га и ми ловити!

Када пажљиво гледате тениске мечеве, тачно можете да осетите тренутке у којима некоме победа исклизне из руку или током којих противник преузима контролу.

Тенис 19.01.2017 | 23:20 Они нису чести, али су врло препознатљиви и, осим у ретким случајевима, јављају се отприлике у исто време.

На пример, један од рецепата за дуговечност Роџера Федерера био је тај да против слабије рангираних играча не форсира све до финиша сета, а онда пребаци у већу брзину, поведе 1-0 и направи брејк на старту другог.

Иста ситуација је и на микроплану, тачније у самим разменама – јасно се препознају они ударци који вам дају или одузимају шансу, као и они после којих ћете се наћи у проблему. Тако је било и данас.

Новак Ђоковић завршио је учешће на Аустралијан опену у другом колу поразом од Дениса Истомина и није морао на конференцији да нам каже како се преломни моменат догодио почетком четвртог сета.

Промашио је поприлично рутински форхенд на брејк лопти, изгубио стечени ‘моментум’ и онда су кола незадрживо кренула низбрдо. Како то обично бива, Узбекистанац је почео да погађа све што је замислио, па му се на крају потпуно исплатила храбра и агресивна игра – скоро пет сати и тријумф каријере резултатом 7:6 (10-8), 5:7, 2:6, 7:6(7-5), 6:4.

Први пут од 2008. Новак није прошао у другу недељу у Мелбурну, доживео је први пораз од неког играча ван топ 100 на Гренд слемовима и изгубио 1.955 бодова. Неочекивано смо се нашли у оној ситуацији у којој су били бројни његови противници последњих година.

Да ли сте се питали како је било Вавринки 2013. на истом месту или Федереру у Њујорку након оног чувеног форхенд ритерна… Или Ендију Марију који никако није могао да премости препреку звану "пети сет против Новака". Ја јесам и сада знам како је.

Иако је већ дуго у самом врху светског тениса, Ђоковић и те како добро зна како је момцима са друге стране мреже, било да су они млађи или старији. Препознаје њихову глад, жељу и намеру да га сруше, јер је и сам био такав. Још из дечачких дана, када је "пливао" у оним "Адидасовим" мајицама, преко Дејвис куп мечева у којима се калио, до прве титуле у Амерсфорту, тежио је да заузме трон. Зато је дошао ту где јесте.

Од тренутка када се пробио у топ 10 пратило га је неизбежно поређење са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом – људи који представљају живе легенде овог спорта, у које је уложено много више и иза којих стоје нестварне машинерије.

Исти тај Федерер је на средини четврте деценије и нема намеру да одустане од тениса. Освојио је све што постоји, али му не смета учинак од само два тријумфа од осам последњих међусобних дуела. Надал се осим повреда, и даље опоравља од невероватне серије пораза са почетка 2011. године, али се враћа, не одустаје и наставља – нема разлога да Ђоковића не видимо у истом маниру. Ипак је он био тај који их је срушио.

Новаку је свет дуго био био под ногама, рекорди су падали на сваком кораку и остварена је доминација какву нико, осим можда споменутог Роџера, у овом спорту није имао. У неколико година је од ловца постао ловина којој једва чекају да намиришу крв.

"Не би играли против мене или било кога другог да не верују да могу да победе. Изађу на терен и дају све од себе. Данас је Денис био аутсајдер, али није показао нервозу. Дуго година игра, нема можда много великих мечева, али је то све слично. Био је прави тренутак за њега, прави дан. Био је бољи", рекао је после тешког пораза.

Намирисали су крв, а он је задржао достојанство и квалитет којим се не могу похвалити многи – да зна "како се губи". Један старији италијански новинар је на конференцији препознао тај квалитет и јавно му се захвалио. Можда у овим околностима и то нешто значи.

После свега, без обзира на овај цитат, лако је придружити маси оних који су спремни да га нападну – његове изборе, окружење, његову исхрану, начин живота… Исто тако је лако бити патетичан и потенцирати да је он најбољи српски спортиста свих времена (што је сигурно истина), набрајати његове успехе и оно што нико други никада није урадио.

Лако је препустити се импулсу и "стати у одбрану" или "у напад", а вероватно је најбоље изабрати да се не уради ништа од тога. Времена за мудрије мисли ће сигурно бити.

Извор: Б92