КАН - ГРУПА Ц: Нови Слонови, побеснели Леопарди, Мароко са чаробњаком и “фудбалер” Адебајор!

Шампион има нову генерацију која хоће да постане династија, ДР Конго је нагазна мина, Лавови Атласа су остали без носилаца игре, а Того може је унапред отписан.

Фудбал 14.01.2017 | 14:30 По многима, ово је група смрти иако нема тако две снажне екипе као што су Алжир и Сенегал у групи Б. Овде је конкуренција најизједначенија јер све четири екипе гаје озбиљне наде за пролаз у четвртфинале. Уосталом, у овој групи је актуелни владар Обала Слоноваче. Ту је и ДР Конго који много виде као фаворита из сенке, Мароко са чудесним селектором Ервом Ренаром и Того предвођен својом иконом Емануелом Адебајором.

ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ - ИМАЈУ СВЕ!

Када су били први фаворити, када су имали најјачи тим у Африци и када их је предводио ДидијеДрогба, пратили су их малери и нису успевали да освоје титулу. А требало је да их освоје неколико… Када се повукао Дрогба и када је дошла смена генерација, Слонови су помало неочекивано пре две године коначно бацили Африку под ноге. Од тада се много тога променило…

Нема Дрогбе, али нема ни Јаје и Колоа Туре, нема Зокоре, Ебуеа, Ромарика, голмана Берија... Нема ни селектора Ренара који их је водио до титуле. У прилог томе иду и резултати у квалификацијама када су се провукли са само једном победом у четири меча.

Међутим, стасале су неке нове снаге. Џонатан Кођија је најскупљи играч у историји Чемпионшипа и човек који постиже голове из свих могућих позиција, а они су често спектакуларни! Слонови су добили и фантастично појачање пошто се Вилфрид Заха одлучио да узме њихово држављанство. Не треба трошити речи колико ће им такав играч значити. Поготово што Жервињо прескаче првенство због повреде.

Одбрана је најјача у Африци са Ериком Баијем, командантом Манчестер Јунајтеда, сјајним Ламином Конеом из Сандерленда и Сержом Оријеом из Пари Сен Жермена. На левом беку је Адама Траоре из Базела као најслабија карика јер превише “виси у нападу”. Голман Гбоу је “јединица” афричког клупског првака Мазембеа.

А онда везни ред. У њему откриће Серије А, млади Франк Кеси из Аталанте којег јуре Челси, Ливерпул, Јувентус и још многи велики клубови. Затим, неуморни капитен Сереј Дије, ШеикДукуре из Меца, те креативни Макс Градел из Борнмута. Уз поменуте Кођију и Заху, у нападу су још неуништиви Саломон Калу, Вилфред Бони који није у некадашњој форми и суперталентовано крило Никола Пепе из Анжеа који може да буде октриће шампионата.

Обала Слоноваче има све. Селектор Мишел Дјусије има много искуства у афричком фудбалу, радио је у Бенину, Гвинеји… Али и ранијих година су имали “све” ,па су завршавали у сузама. Титулу имају, али да би постали династија, морају да вежу још једну. Квалитет за то сигурно имају!

ДР КОНГО - БЕЗ БОЛАСИЈА, АФОБЕА, КАКУТЕ, А ОПЕТ ЈАКИ!

Имају две титуле, али то је било пре више од 40 година и од тада годинама нису били битан фактор у фудбалској Африци. Често нису успевали ни да се квалификују за КНА. Пре две године су направили изненађење пласманом у полуфинале и освајањем трећег места, па стога сада сањају да оду корак даље. Они су једна од репрезентација које најбрже напредују у Африци. Прошло је време када су сви који вреде из ове белгијске колоније играли за Белгију. Сада су у сличној кожи као Алжир пре неколико година када су Алжирци из Француске хрлили да играју за земљу својих предака.

ДР Конго је тачно онај фаворит из сенке који не осећа притисак, а има квалитет и велику амбицију да искочи из просека и да докаже да оно треће место није било случајност. Добри познаваоци фудбалских прилика у Африци тврде да је ова екипа “нагазна мина” првенства.

И поред тога што су остали без прве звезде Јаника Боласија из Евертона који је недавно покидао лигаменте колена. Издао их је и Беник Афобе из Борнмута којег су месецима јурили да прихвати њихово држављанство и када је то урадио и дебитовао, одлучио је пред сам почетак такмичења да се повуче из националног тима како би се борио за минутажу у клубу.

Али ту су и даље неки опасни играчи. Дијумерси Мбокани је вођа тима и један од најбољих афричких нападача. Уз њега у нападу игра сјајни Седрик Бакамбу из Виљареала који је некада у млађим категоријама Француске жарио и палио у тандему са Гризманом. Поред тандем Мбокани - Бакамбу, ту је и Жереми Бокила који се очекује као највеће појачање Црвене звезде ове зиме. Бокила и јако талентовани Болинги из Мазембеа су моћне алтернативе у нападу. Штета што Гаел Какута није добио зелено светло од ФИФА да игра за Леопарде јер је касно прихватио њихов позив…

Одбрана са Тизераном, Нсакалом и Мбембом је једна од бољих у Африци, а можда им само недостаје креације у везном реду. Међутим, ДР Конго не треба строго гледати кроз имена. Они су јак колектив за шта је најзаслужнији селектор Флоран Ибенже који их води три године. Његова тајна је у раду са домаћим играчима. ДР Конго има најјачи афрички клуб - Мазембе. А Ибенже паралелно са селекторским обавља и клупски посао као тренер домаћег клуба Вита.

Пажљиво мотри на развој домаћих играча и спрема их за репрезентацију. Захваљујући њему и његовој стратегији ДР Конго је прошлог фебруара постао првак на Шампионату Африке, такмичењу на којем за репрезентације играју само фудбалери из домаћих клубова.  Што значи да Леопарди имају озбиљан арсенал тајног оружја из домаћег погона…

Из табора ове репрезентације стижу врло храбре изајве да нападају титулу, да се никога не боје и да ће ово бити њихово такмичење.

МАРОКО - ЧАРОБЊАК ЗАСУТ МАЛЕРИМА

Мароко је по квалитету за класу испод Обале Слоноваче и ДР Конга, али има нешто што нема ниједна друга репрезентација. Човека који је страх и трепет на Црном континенту. Селектора Ерва Ренара!

Овај човек је чаробњак! Пре десетак година је радио као ђубретар у Француској, а данас је најцењенији стручњак у Африци. Освојио је два од претходна три Купа африучких нација, а у оба случаја је направио чудо. Прво када је са аутсајдерима из Замбије покорио Африку 2012. године и направио сензацију, а онда и пре две године када је звезде из Обале Слоноваче убедио да нису губитници, променио им ментални склоп и учинио их шампионима. Због тога Мароко није жалио пара да га доведе како би ова репрезентација опет дошла у врх афричког фудбала.

Много разочаравајућих издања су приредили Мароканци својим навијачима претходних година. Од 2004. године када су играли финале, ниједном нису прошли групу. А није да нису имали квалитет за то…

Ренар је одмах успео да промени ствари. Играчи и нација су почели да му верују. Почели су сами себи да верују. Мароко је играо сјајан фудбал у квалификацијама и у 11 утакмица примио само два гола. Одбрана је кључ, а у њој командује прва звезда тима и Јувентусов штопер Меди Бенатија.

Међутим, проблем су повреде који су израњавале тим Марока уочи турнира у Габону. Отпао је најбољи играч Софијан Буфал који је најскупље појачање у историји Саутемптона. Отпао је и Јунес Беланда који се препородио у Ници и један је од најбољих играча француске Лиге 1. А на крају је отпао и Нордин Амрабат из Вотфорда. Повредили су се још Танане и Елахмад. Дакле, тројица најкреативнијих офанзиваца плус још двојица солидних играча. И поврх свега тога, Ренар не жели да зове сјајног Хаким Зијеха из Ајакса. Разлог је недисциплина. Иако му тим вапи за играчем попут Зијеха, ставио је правила и атмосферу на прво место и не дозвољава да га малери оборе на колена.

Међутим, нико га не притиска да зове Зијеха. Сви му верују. И то је кључ Марока. заједнички дух и поверење којих није било претходних година. Ту су играчи попут Карселе Гоназелса, Да Косте, Бусуфе, Дирара, Ел Арабија… Мароко има чиме да запрети.

ТОГО - АДЕБАЈОР И ШТА ЈОШ?

Того је тотални аутсајдер. Прошли су квалификације кроз иглене уши као једна од две најбоље другопласиране репрезентације. Неће бити фаворити ни у једном од три меча, а немају ни много оружја којима могу да изненаде. У последњих 16 година су добили тек један меч у групној фази. И тада су успели да се пласирају у четвртфинале. Нешто слично овога пута би била сензација. Али танке су им шансе…

Лична карта репрезентације Тога је њихов најбољи играч свих времена Емануел Адебајор. Он ће опет предводити репрезентацију, али ни он више није неки јак адут. Без клуба је већ пола године, не игра такмичарске мечеве, углавном се зезао претходних месеци са пријатељима и повремено би шутирао лопту. Он је ближе статусу фудбалског пензионера него активног фудбалера. Али и такав много значи за Того.

Квалитет ове репрезентације је то што је чине дугогодишњи пријатељи и што имају велико искуство заједничког играња. Адебајор, Акакпо, Мама, Ромао, Букари, Ајита, Агаса… Све су то момци који дуго играју заједно и добро се слажу. Плус, ту је и опасно крило СержГакпе из Ђенове. Али проблем је и што та група често уме да разори свлачионицу. Тешко прихватају младе саиграче, увек варничи на релацији са Савезом око пара, а Адебајоровомегу морају сви да подилазе…

То би требало да реши Клод Лерој, француски глобтротер који годинама ради по Африци и на овом турниру ће постати рекордер Купа афричких нација, пошто ће му ово бити девето учешће. До сада је правио успехе са Камеруном, Ганом, Сенегалом, има и један шампионски пехар… Његово искуство би могло да каналише свлачионицу у правом смеру, а у Адебајору да пукне нека искра жеље да докаже колико је опасан нападач.

Био? Или је и даље?

Извор: моззартспорт