Шта је Дејтонски споразум донио БиХ?

Прије 21. годину у америчком граду Дејтону парафиран је Оквирни споразум за мир у БиХ. Основни циљ Дејтонског споразума био је да буде заустављен рат, који је у БиХ трајао од 1992. до 1995. године. Споразум је званично потписан 14. децембра у Паризу.

Босна и Херцеговина 21.11.2016 | 22:52 Данас је 21 година од потписивања Дејтонског мировног споразума и окончања крвавих балканских ратова. Дејтон у Охају остаће упамћен као мјесто гдје је успостављен уставно-правни поредак БиХ.

На папиру је све исто, у пракси нешто сасвим друго. Нико нема ништа против чињенице да је Дејтон донио мир. Ипак, на будућност дејтонске БиХ се гледа из више углова. Данашњи политички актери имају различите ставове. Први човјек Републике Српске тврди да је Дејтонски мировни споразум распакован насиљем високог представника, који је наметао Законе и мјењао карактер самог поразума. Милорад Додик, поручује, да неки нови Дејтон не долази у обзир.

Мировна конференција одржана је у Мировној бази Рај Петерсон. Троседмични разговори неколико пута су били пред распадом.

Ипак, пеговарачи су били у Охају све док се нису договорили. Потписник испред БиХ је био Алија Изетбеговић, Фрањо Туђман испред Хрватске, а Слободан Милошевић испред Савезне Републике Југославије. Највећи кривац што се о Дејтону расправља и 21 годину касније је међународни фактор. То је готово јединствен став из Републике Српске.

Распакивање Дејтона значило би наставак сукоба. Ратни циљеви – политичка средства. То би био најгори сценарио – порука је српског члана Предсједништва БиХ.

Без унутрашњег договора нема промјене уставног оквира у БИХ. Поручили су то данас из Сарајева министри спољних послова БиХ и Словачке.

Темељ Дејтонског устава је успостављање БиХ са два равноправна ентитета ФБиХ и Републике Српске. Сада се заговара и трећи ентитет. То би аутоматски значило распакивање Дејтона, што за Републику Српске може да има велике посљедице.

Шта нам је донио Дејтон? На ово питање политика и струка имају један одговор. Грађани други.

Преговори који су трајали од 1. до 21. новембра били су прави примјер "шатл дипкоматије". То је подразумјевало да међу посвађаним странама посредују дипломате. Њихов задатак је био да насамо са Изетбеговићем, Милошевићем и Туђманом договорају дијелове споразума, који су потом озваничени у један.

Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ 21. новембар републички је празник и нерадни дан у Републици Српској.



БН телевизија