Како је настао најинтелигентнији симбол

Математички симбол за бесконачно (∞) већ је вековима толико свеприсутан, да се може затећи чак и у логоима корпорација, тароту, типографији, графичком дизајну, чак и на побуњеничкој застави канадског домородачког народа Метис с почетка 19. века.

Занимљивости 21.11.2016 | 08:49 Па ипак, многи не знају шта то тај знак заиста значи, мало ко зна ко га је први смислио, а скоро нико како је 1655. до њега енглески математичар Џон Волис уопште дошао.

Он се данас првенствено спомиње као један од пионира инфинитезималног рачуна, али научни почеци су му бли сасвим другачији и питање је шта би од њега уопште и било да није било епидемије куге 1625. у његовом родном Ешворду у Кенту, где је ишао у школу.

Имао је девет година, био је треће дете, од укупно петоро, свештеника Џона Волиса и, колико год био природно веома бистро дете, његов је живот био више мање зацртан. А онда, како би га заштитили од куге, мајка и отац су га послали у школу у оближњи Тендерден, који је у образовном смислу био неупоредиво озбиљније место.

Имао је 15 година када се први пут у школи Мартина Холбича у Фелстеду апсолутно "закачио" за математику. Али, ни то није био онај прави тренутак. Математику је проучавао тек споредно, што је објаснио у једном од својих записа.

"На математику се тада код нас једва гледало као на академску дисциплину, више као на механичку." И тако је он одлучио да проучава медицину, чак прилично успешно, дотле да је дао свој допринос разумевању циркулације крви. Ипак, 1637., на том истом Емануеловом колеџу у Кембриџу, дипломирао је математику и 18 година касније издао своје дело "О пресеку купа".

Била је реч о аналитичкој геометрији, што је значило да је, осим проучавањем својстава линија другог реда које су настајале пресеком купа равнима, морао да жонглира с математичким представљањем и равни. За њега је раван била "бесконачан низ паралелних линија", а налазио се у још низ других ситуација у којима је бесконачно требало третирати као математички број.

Тај број напросто је некако морао да забележи. Данас се сматра да је свој симбол "∞" смислио на један од два следећа начин: или је била реч о варијанти грчког омега "ώ", што се ређе спомиње, или је била реч о мало измењеном начину записивања римског броја 1000.

Не оног који је преживео до данас као "М", него оног који се још користио у његово доба као "ЦИƆ". То је отворило врата једноставном бележењу целог низа ситуација са граничним вредностима, на пример бесконачно мало као 1/∞.

Немачки физичар, математичар и астроном Леонард Ојлер његов је симбол неколико деценија касније записивао као мало отворену петљу. Неки су приметили велику сличност знака ∞ с Мебијусовом траком. Неки су, пак, закључили да је овим симболима, јако сличним Волисовим знаком за бесконачно, окружен крст Светог Бонифација.

Симбол је у сваком случају врло брзо ушао у широку употребу. И то зато што је то било време процвата математике у којој је он био неопходан, јер миленијумима раније су индијски и грчки математичари бесконачност третирали више као филозофски, него математички појам, али и зато што је Волисова затворена петља била једноставна за писање, чак и некако згодна, шик.

У сваком случају, Волис је живео све до 1703., значи још 48 година. До своје смрти у периоду од 86 радио је на рачунању брзине, еластичности и нееластичности тела, између осталог и с једним Кристијаном Хајгенсом, на интегралном рачуну, на геометрији, чак је стигао да се посветити и музици кроз своје математичко знање.

Био је чувен по својој способности рачунања напамет. Али, то га је коштало катастрофалне неспособности да мирно спава, јер би му се, након што би увече легао у кревет, још јако дуго по глави врзмали којекакви прорачуни.

И док неки, како би заспали, броје овце које замишљају, њему се једном приликом догодило да је напамет израчунао квадратни корен неког броја све до 53. цифре, пре него што је успео да заспи. А након што се пробудио, успео је да се присети тог корена броја све до 27. цифре, док је диктирао неком од својих помоћника.

Б 92
фото:интернет