Хрватска страхује од доказа за агресију

Ланац одговорности за злочине над Србима у Орашју води до Хрватске, због чега је њен државни врх оштро и непримјерено реаговао на хапшења припадника ХВО-а вршећи притисак на правосуђе сусједне БиХ, оцијенили су представници институција и борачких удружења и правници у РС.

Република Српска 05.11.2016 | 21:57 Оштре реакције из Загреба, сагласни су саговорници "Гласа Српске", нису толико одраз бриге за ухапшене, колико страха од квалификације кривичног дјела, односно да ће се показати да је Хрватска извршила агресију на БиХ, јер је била умијешана у злочине на њеној територији.

Забринутост у Хрватској распламсао је првоосумњичени у овом случају генерал ХВО-а Ђуро Матузовић, који ће према наговјештајима његовог браниоца, по свему судећи, одбрану базирати на томе да је све наредбе примао из Хрватске. У вријеме на које се односи случај који је отворен против десеторице ухапшених на подручју Посавине постојала је само регуларна Хрватска војска која је у БиХ ушла на основу споразума између Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана.

"Истина је да Матузовић није био на врху командне одговорности. Ако у предмету то и докажемо, не желим да претпостављам које ће бити посљедице свега и да ли ће кривично дјело бити оквалификовано као удружени злочиначки подухват", рекао је за "Глас Српске" Матузовићев бранилац Алмин Даутбеговић и додао да је његов клијент био командант 106. бригаде ХВО-а и да је спреман да са себе спере љагу, у чему ће му помоћи документа и приватна архива из тог периода.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић наглашава да је потпуно јасно да Хрватској није примарни циљ да заштити ухапшене који имају и хрватско држављанство, него да све раде из страха од квалификације кривичног дјела.

"Ухапшени су осумњичени за кривично дјело злочин против човјечности, што подразумијева планирани широк и систематичан напад и постоји страх да би осуђујућа пресуда била доказ да је Хрватска извршила агресију на БиХ, што је и истина", каже Којић.

Адвокат Милан Романић каже да је квалификација кривичног дјела као удруженог злочиначког подухвата ноћна мора врха хрватске власти, али да је и поред тога несхватљиво њихово реаговање.

"То је невиђен притисак, таква хајка била је дигнута још само у случају Анте Готовине. На суђењу треба да доказују да није било удруженог злочиначког подухвата, умјесто што врше огроман политички притисак", каже Романић.

Предсједник Борачке организације РС Миломир Савчић сматра да власти у Хрватској настоје да у старту оспоре могућност да се кривична дјела квалификују као удружени злочиначки подухват.

"Свјесни су да све може да води до врха државе и Хрватске војске", рекао је Савчић.

Хапшење је изазвало бурне реакције хрватских званичника, који сматрају да је неприхватљива квалификација кривичног дјела која подразумијева да иза почињених злочина стоји систем. Хрватске власти су о овом случају обавијестиле партнере у ЕУ и НАТО-у.

У приједлогу Тужилаштва БиХ за одређивање притвора за десет ухапшених припадника ХВО-а наведено је, између осталог, да је велики број осумњичених за кривична дјела успио да се сакрије и побјегне у сусједне или друге државе. На тај начин, истакнуто је, избјегавају кривично гоњење јер уз држављанство БиХ посједују и држављанство Хрватске.

Хрватски медији објавили су да је на списку оних који су под истрагом и актуелни министар одбране и потпредсједник Владе, пензионисани генерал Дамир Крстичевић, који је у рату био командант 4. гардијске бригаде Хрватске. Навели су да Тужилаштво БиХ води истрагу и о злочину почињеном 1995. године у околини Мркоњић Града када су припадници 4. и 7. гардијске бригаде Хрватске војске након акције "Олуја" убили 180 српских цивила.

У приједлогу рјешења о одређивању притвору за десет ухапшених пише да постоји основана сумња да су 9. маја 1992. припадници Војне полиције под командом Пере Винцетића и припадници Полицијске станице Орашје извршили рацију у српском селу Букова Греда.

"Рацију је предводио командир Полицијске станице Орашје Марко Доминковић по наредби Ђуре Матузовића. Том приликом убијени су Марко Максимовић, Мићо Гаврић, Зоран Максимовић, Лазар Васиљевић, Драго Цвијановић, Жарко Максимовић и Мишо Гаврић, који је у вријеме убиства био малољетан. Жене су вратили кућама, а све затечене мушкарце, након злостављања, ухапсили и затворили у објектима ХВО-а у Орашју и Доњој Махали", наведено је у рјешењу.

Осим Матузовића и Доминковића, ухапшени су и налазе се у притвору и Иво Оршолић, Тадо Оршолић, Јосо Недић, Марко Баотић, Марко Блажановић, Мато Живковић, Анте Живковић и Стјепо Ђурић.

Извор: Глас Српске