Исповест Венгеровог брата: Све је научио на улици...!

Гај Венгер, старији брат Арсеналовог тренера, први пут је говорио за енглеске медије. Интервју је сјајан!

Фудбал 04.10.2016 | 13:00 Британски Телеграф бриљира ових дана. Прво су раскринкали селектора Енглеске, Сема Алердајса, и коштали га отказа, а сада нам доносе фантастичан интервју са рођеним братом Арсена Венгера, Гајом.

Урадио га је новинар Џереми Вилсон, који тврди да је ово први званичан разговор старијег Венгера за неке енглеске медије. Прича је направљена у малом француском месту Дутленаим, у близини Стразбура, где су одрасла браћа Венгер. Повод је био Арсенових 20 година на клупи Арсенала.

Гај је пет година старији од свог брата и има 71. У пензији је, после 42 године вођења породичне фирме која се бавила продајом ауто-делова.

Тврди да је тренера Арсенала научио свему што зна о фудбалу.

"Ко је био бољи играч од нас двојице? Питајте га. Питајте га какву сам технику имао. Ево, ја нећу да причам о томе".

Затим је показао ка бистроу "Ле Крој д'Ор", који је некада био у власништву породице Венгер.

"Овде је све почело. Редовно смо играли фудбал у дворишту. Нас двојица сами. Арсен је имао пет или шест година када смо почели. Био је голман", присетио се Гај.

"Нас двојица смо били нераздвојни, али када се играо фудбал, умело је баш да се закува. Ми смо били улични фудбалери. Ту је Арсен све научио. Играјући фудбал на улици. И дан данас, његова филозофија је улични фудбал".

Поред поменутог дворишта, Гај каже да су играли и на раскрсници испред породичне кафане.

"Некада је туда пролазило десетак аутомобила дневно, а данас 7.000".

Поред фудбала, Арсенов брат гаји и љубав према кошарци.

"Играо сам и фудбал и кошарку за клубове из села све до 45 године. Док сам био млад, могао сам да скочим 1.8 метара у вис. Свако јутро сам возио бицикл, а када би Арсен долазио у село, ишли бисмо на трчање кроз шуму".

Браћа Венгер и даље се чују телефоном после сваке утакмице "тобждија", а Гај редовно посећује млађег брата у Лондону. Једна од посета заувек ће му остати у сећању.

"Многи мисле да се Арсен и сер Алекс Фергусон (бивши тренер Манчестер јунајтеда) мрзе, али то је глупост. Био сам са њима. Мислим да је то било када је Фергусон последњи пут са Јунајтедом гостовао у Лондону против Арсенала. После утакмице смо попили две флаше вина из Бордоа", евоцирао је Гај ову успомену.

Џереми Вилсон је разговарао и са пријатељима породице Венгер. Један од саговорника био је Жоел Милер, који је наследио Гаја Венгера на месту локалног фудбалског клуба у Дутленаиму.

"Арсен има у себи вредности људи из ове регије: поштен је, великодушан и гостољубив. Не заборавља одакле је, а када му је неко пријатељ, онда ће му бити пријатељ цео живот".

Иначе, породица Венгер је веома значајна за прве дане ФК Дутленаима, основаног 1923. Алфонс, Гајов и Арсенов отац, био је председник клуба, тројица њихових ујака играли су за њега, а клупска централа била је у породичној кафани "Ле Крој д'Ор".

"Док сам играо фудбал имао сам понуде неких других клубова из окружења, међутим, нисам могао да одем, јер сам био везан за нашу кафану. Арсен и ја смо обожавали да слушамо приче које су се у њој причале о фудбалу. Наш клуб није имао класичне просторије, већ се све догађало у сали нашег ресторана. Ту су се играчи пресвлачили, а туширали су се у једном кориту у дворишту. Онај ко би био последњи, сачекала би га скроз прљава вода. Сећам се да сам, чак и по снегу, ишао на купање у реку, само да не бих морао да улазим у ту прљаву воду".

Дана из младости присетио се и поменути Жоел Милер.

"Арсен је само слушао. Много се интересовао за психологију и људе. Сећам се, када је имао 25 година, неки наши другари су путовали у Камерун. Када су се вратили, није их питао 'како сте провели одмор', него 'како живе људи у Камеруну'. То је било оно што је њега заиста интересовало".

Арсеналов тренер је био одличан ђак, а посебно су му "лежале" филозофија и математика. Зато његов брат и каже да је био изненађен када се Арсен одлучио за каријеру фудбалског тренера.

"Посебно ме запањује све ово што је направио у Арсеналу, а знам да још не размишља да престане. Шта би могао да ради када заврши са Арсеналом? Заиста не знам, можда да оде у Стразбур. Тај клуб нам је обојици у срцу", открио је Гај Венгер.

А, можда нам и нешто наговестио...

Озил, 1998. и 2006. година

Гај Венгер има свог омиљеног играча у тренутном тиму Арсенала, као и најсрећније и најтужније тренутке везане за клуб из Лондона.

"Месут Озил је супер! Заиста супер! Има одличан преглед игре и све види на терену".

Као најдражи тренутак истакао је прву "дуплу круну" Арсена Венгера са Арсеналом, освојену 1998. године.

"Све породице су биле у клупском аутобуси, а на улицам нас је поздрављало хиљаде и хиљаде навијача. Били су и по терасама, сви пијани, умало нису преврнули аутобус. Било је фантастично".

Највише се разочарао у финалу Лиге шампиона 2006. године, против Барселоне у Паризу (1:2).

"Организовао сам аутобус за целу породицу. Сви су били ту.Требало је да добијемо ту утакмицу, али је Јенес Леман искључен, а Тјери Анри је пропустио две одличне прилике за гол", присетио се старији од браће Венгер.

Извор: мондо.рс