Незапосленост у БиХ најстабилнија појава

Црно тржиште подрива економију у БиХ, а свака друга особа није на званичном тржишту рада, по чему је БиХ најгора у Европи – један је од закључака студије Центара цивилних иницијатива под називом „Реформска агенда и активне политике запошљавања: да ли Заводи заводе или запошљавају незапослене?“.

Босна и Херцеговина 10.09.2016 | 20:30 Иако постоје мањи позитивни помаци на тржишту рада, још нема очекиваних крупних, структуралних и трајних промјена. И даље пола радно способног становништва није на званичном тржишту рада, због чега је БиХ најнеактивнија у Европи – истичу у Центрима цивилних иницијатива.

“Стопа неактивног становништва у БиХ је енормних 52 одсто. То је највиша стопа на европској мапи. Значи, свака друга особа није на званичном тржишту рада, или је на црном тржишту, или у зони социјлане или борачке заштите, или у зони социјалне искључености“, каже Араповић.

Зато је велика разлику између евиденционе и стварне незапослености. Најмање 150.000 или четвртина евидентираних незапослених заправо нису незапослени, већ су на бироу због здравства, а раде на црно, или не траже посао, нити желе радити.

“Истовремено БиХ има рекордно високу стопу незапослености младих, близу 60 одсто, што је озбиљан структурални, економски и социјални поремећај који пријети социјалној дестабилизацији у земљи”, наглашава Араповић.

Указујући на структуралне поремећаје, Араповић напомиње због чега је незапосленост и даље најстабилнија појава у БиХ.

“У односу на земље региона, посебно ЕУ постоји један озбиљан поремећај који се зове дуготрајна незапосленост. Наиме, велики број људи, армија незапослених је дуготрајно незапослена, јер је неконкурентна на тржишту рада, јер двије трећине незапослених има нижу стручну квалификацију”, појашњава Араповић.

Заводи за запошљавање у БиХ годишње троше 150 милиона КМ, највећим дијелом за све друго осим за свој главни задатак – посредовање на тржишту рада. Активне политике не дају готово никакве резултате јер се у незапослену особу просјечно инвестира 150 КМ годишње, истиче Араповић.

Трећина друштвеног богатства у БиХ цури кроз црно тржиште, што руши економски раст и умањује јавне приходе, закључио је Араповић.



БН телевизија