Анализа: Какви ће бити српски олимпијци на сљедећим Играма?!

Са осам медаља на овогодишњим Олимпијским играма у Рио де Жанеиру, Србија је имала двоструко бољу учинак него на лондонским надметањима 2012. А какви ће бити наши олимпијци 2020, када су на програму Игре у Токију?

Остали спортови 26.08.2016 | 00:00
Анализа: Какви ће бити српски олимпијци на сљедећим Играма?!
Овога пута имали смо представнике у 15 спортова. Медаље су освојене у седам (рвање, ватерполо, одбојка, кошарка x 2, кајак, теквондо, атлетика). И пре четири године смо имали представнике у 15 различитих спортова, али су медаље освојене у три (теквондо, стрељаштво x 2, ватерполо).

А шта можемо да очекујемо од наступа у Токију, у коме ће се појавити и четири нова спорта, у једном од њих нам се и смеше медаље? Нећемо набрајати све спортове, јер у неким, попут синхроног пливања, бејзбола, дресуре коња и скокова на трамболини нисмо у светској елити, нисмо ни у некада трофејном рукомету (15. у обе конкуренције на оба последња првенства Европе), али хоћемо оне у којима постоје шансе да надамо одличјима.

Спортови у води

Наши ватерполисти су златом у Рију потврдили доминацију каква досад није виђена јер су, као што им и песма каже, стварно освојили све (што је могуће освојити у овом спорту). Па, иако неки од легендарних ватерполиста, попут капитена Гоцића и најтрофејнијег међу њима, Никића, одлазе у репрезентативну пензију, играчки кадар је - кадар за нову титулу. Уосталом, најбољи стрелац овогодишњег олимпијског финала, Душан Мандић, је 22-годишњак, па има потенцијал да уз искусније асове бриљира и у Јапану. Наравно, под условом да клупски ватерполо овде опстане на онај прави, здрави начин, јер без базе - нема ни резултата.

Пливачи су нам донели неколико радости на овим Играма, не и медаљу. Можемо ли да је очекујемо у Токију од сјајног Велимира Стјепановића? Могуће, биће тада у пуној снази, имаће 27 година, али и искуство са овогодишњих Игара. Ту је и млада Ања Цревар, која ће, ако све буде како се очекује, у Токију наступити - као двадесетогодишњакиња. И то ће бити врло мали број година за највећу светску смотру спорта, међутим, њен квалитет, европске титуле и одличан наступ у Рију дају наду да ће бити међу најбољима. И ово, наравно, ако се испуни онај исти услов који споменусмо код ватерполиста. Или, да кажемо, ако се испуни њена жеља, да се базен у Панчеву учини затвореним, како не би морала да иде више пута недељно на тренинге у Београд.

Атлетика

Ивана Шпановић је освојила бронзу у Рију, сигурно је да има потенцијал и за најсјајнију медаљу. Биће тридесетогодишњакиња у Токију, а то није отежавајућа околоност јер је овогодишња шампионка у скоку у даљ, Тијана Бартолета, управо као тридесетогодишњакиња и дошла до злата. Емира Бекрића није било на овим Играма због повреде, но имајући у виду таленат који поседује, на следећим би, као 29-годишњак, могао да заблиста као што је то учинио 2013. на Светском првенству, када је био бронзани на 400 метара са препонама. Ту су и наши овогодишњи олимпијци, Михаил Дудаш (десетобој), Амела Терзић (800 и 1.500 метара), те изузетно талентовани Елзан Бибић. Он је као 17-годишњак ове године био осми на првенству света за три године старији узраст, а у трци на 5.000 метара притом је оборио 43 године стар државни рекорд за јуниоре. Уз довршетак изградње атлетског стадиона у Новом Пазару, сигурно је да се и од њега, као и новог таласа тамошњих, традиционално добрих атлетичара, могу очекивати лепе вести из Токија. Ако не и сјајне.

Кошарка

Иако су нас наши кошаркаши обрадовали сребром у Рио де Жанеиру, право је питање шта може од њих да се очекује кроз четири године. Јер, неће они просто бити "четири године старији" (Теодосић ће, на пример, имати 33 године тада, Богдановић 28, Јокић 25 итд.), већ - ко ће им бити подршка из садашњих млађих генерација? Оне се овог лета нису прославиле на континенталним шампионатима, што може да буде привремени пад, али може да буде и важна опомена о томе како се ради са младима. Талента овде не мањка, нарочито не у држави са надимком "земља кошарке", па остаје нада да ће предстојеће искуство садашњих "орлова", а неке од њих чекају и одласци у НБА лигу, те комбинација овог састава и играча који ће им се прикључити, бити довољна да опет будемо радосна кошаркашка нација. Да ли ће то бити довољно за медаљу, зависиће и од других нација. Сјајна шпанска генерација полако иде у пензију, смена је и код Аргентинаца, а Хрвати грабе узлазном путањом. Американци су тамо где су и били, на врху. На нашима је да буду, пре свега, бољи од самих себе, досадашњих. Одличан подстрек том циљу дају младе снаге, предвођене сјајним Марком Пецарским, доминантним играчем у Европи за своје, 2000. годиште. Укомпоновати добре појединце један је од најтежих задатака у кошарци, али он постаје много лакши - ако су ти појединци заиста одлични. Срећом, имамо баш такве.

Наше кошаркашице су, тек, посебна прича. Изврсни резултати у последње две године, европска титула и олимпијска бронза, сигурно ће бити мотив више и за садашњу, сјајну генерацију, да направи нове искораке на светској сцени, али и за млађе категорије, у којима већ има играчица које одушевљавају Европу. Ту је од пресудне важности и сигурна, мудра и чврста рука која их води, баш као што је Марина Маљковић показала да се од "отписаног тима", који је преузела, може у њему пронаћи оно скривено благо које задиви планету.

Кајак и веслање

Иако су то одвојени спортови, споменућемо их овога пута заједно јер имају заједнички потенцијал за велике домете у Токију. Оба Савеза раде добро, користећи пројектно финансирање, а добри резултати са европских и светских првенстава то потврђују из године у годину, јер се увећава и број медаља. Сада, у Рију, до олимпијске је стигао само кајакашки тандем Томићевић - Зорић. Али и у кајаку (Новаковић и Пајић ће бити 31-годишњаци, Грујић ће имати 29, а Торубаров 27 година; и код дама које ће напунити три деценије живота), могу да се очекују врхунски резултати, баш као и у веслању. Беђик и Васић ће и даље бити конкурентни за медаље, а нарочито Марко Марјановић (2020. ће имати 30 година) и Андрија Шљукић (тада 25-годишњак). Ми ових дана имамо и успехе млађих категорија, попут ишчекиваних наступа Пивача и Мачковића у финалу, а Јошића и Јовановића у полуфиналу Светског првенства за сениоре до 23 године и јуниоре.

Фудбал

"Какав сад фудбал!? Овде је реч о успешнима!", неко би могао да добаци. Али, тај неко би требало да се сети да је Србија актуелни првак света у омладинској конкуренцији. Што говори о потенцијалу, не баш и о актуелним могућностима за олимпијски успех. У Токију 2020. играће четири европске екипе које 2019. дођу до полуфинала првенства Европе за играче до 21 године стрости. Тренутно, "тај опис" одговара нашој У-17 екипи, коју предводи Илија Столица. Та генерација је на половини актуелних квалификација за шампионат Европе последња у групи. И то у "групи смрти". Четврти су ти "орлићи", иза водећих Шпанаца (са којима је одиграно 1:1 у квалификацијама), Холанђана (пораз код куће 0:2) и Италијана (пораз на гостовању, 2:1). Тешко је предвидети у ком правцу ће се ова генерација развијати до 2019, јер се развија на српској фудбалској сцени која није баш најздравија, али која је показала да упркос многим ненормалностима може да изнедри чудесну екипу. "Орлићи" који су 2015. као омладинци, под командном палицом Вељка Пауновића, покорили планету и освојили злато на Новом Зеланду најбољи су доказ.

Џудо

Александар Кукољ је, као 24-годишњак, одлично наступио у Рију, али је натрчао на потоњег олимпијског шампиона и изгубио. Његов потенцијал је огроман, а притом није једини наш такмичар у овом спорту који може да заблиста у Токију за четири године. Напротив. Млади репрезентативци тренутно блистају. Јована Обрадовић освојила је шампионску титулу на Европском џудо купу у Берлину у категорији до 63 килограма. У истој конкуренцији њена сестра Ања Обрадовић окитила се звањем вицешампионке. Трофејни низ се овде не прекида, већ су у богату ризницу Џудо савеза Србије додате још две медаље: Надежда Петровић у конкуренцији до 52 килограма освојила је сребрно одличје, а Дарко Брашнковић у категорији до 90 килограма бронзано.

Стрељаштво

Овај спорт нам је досад донео пет олимпијских медаља, али ниједну у Рио де Жанеиру. Ипак, целокупна женска екипа са овогодишњих Игара (Ивана Анђушић-Максимовић, Бобана Величковић, Зорана Аруновић, Андреа Арсовић) биће итекако у "правим годинама" за наступ у Токију. Бројни успеси на Светским куповима, те олимпијско искуство из Бразила, могу и морају да буду довољан мотив да кроз четири године.

Рвање

Давор Штефанек нас је већ одушевио, а и најавио да ће после овог злата - напасти и оно које ће "на талону" бити и покрај струњаче у Токију 2020. Само, он није једини који може наше рвање поново да уздигне до светског врха. Ту су Виктор Немеш, али и његов брат близанац Мате, освајач медаље на овогодишњем првенству света за млађе сениоре. О рвању се не прича много између великих такмичења, али се у њему много ради. Отуда и Даворово злато. Отуда и вера да се и кроз четири године, уз добар, системски подржан рад, може до нових одличја на највећој смотри спорта.

Стони тенис

Олимпијско повлачење ветерана Каракашевића после наступа у Рију, не значи никако и крај стонотениских надања ове земље за добар пласман на Играма у Јапану. Наше јуниорке су овог јула освојиле сребро на првенству Европе, па се и од њих (Изабела Лупулеску, Драгана Вигњевић, Тијана Јокић), могу очекивати добре вести из Токија 2020.

Теквондо

Милица Мандић ће са искуством прошле олимпијске шампионке наступити у најбољим такмичарским годинама (28) на Играма у Јапану. Али и са додатним мотивом, да надокнади пропуштено у Рио де Жанеиру. Уз њу, сјајну, а тек 18-годишњакињу Тијану Богдановић, наш теквондо може да очекује успехе у Токију, али не само због њих две, већ и због надолазеће, младе генерације. Тренер Драган Јовић чудесно успева да, уз лично пожртвовање, ствара истинске шампионе, његова мотивациона снага била је од користи и нашим ватерполистима у Рију, па нема сумње да ће и за јапанске Игре спремити наше теквондо наде. А има их. Уосталом, Тијанне две сестре, Звездана и Хелена, те брат Жарко, управо се и баве теквондоом.

Карате

Поменуте сестре и браћа наше олимпијске вице-шампионке су се на теквондо пребациле са каратеа. Али, у каратеу итекако стасавају одличне генерације наших спортиста. Овог маја, на 51. Европском првенству у Монпељеу освојене су четири бронзе: Јелена Миливојевић (категорија до 50 килограма), Јована Прековић (61), Марко Антић (60) и мушки тим у борбама. Одличан потенцијал за спорт који постаје олимпијски у Токију и који ће, сходно томе, добити и већи прилив средстава, не само од Министарства спорта као до сада, већ и од Олимпијског комитета.

Тенис

Новак Ђоковић није остварио сан о олимпијском злату, али како је "Блиц" ексклузивно најавио после његовог раног пораза у Рију, он ће напасти титулу у Игру у Токију 2020. године. До тада би већ могао да оствари "неоствариво", да претекне Роџера Федерера по броју гренд слем титула, тако да ће му олимпијски сан остати једини неостварени у спортској каријери. А са Нолетом у екипи, све постаје лакше. Нарочито за младе снаге, које предводи чудесна Олга Даниловић, рођена 2000, која ће као 20-годишњакиња имати прилике да заблиста у Токију као што је то и много пута показала ове и претходне сезоне.

Одбојка

Нестварно су играле наше девојке у Рио де Жанеиру, стигле до финала, али им се жеље ту неће зауставити. Квалитет који поседују, уз изврсно функционисање Савеза и константан развој одбојкашког спорта у Србији, дају наду, уз успехе млађих категорија, да и у Јапану кроз четири године можемо да очекујемо велике домете. Одбојкашице су показале да (олимпијско) искуство није онолико пресудно као срчаност, а ова екипа, која ће малтене цела остати на окупу и до Токија, итекако га има. Додате томе и нестварна достигнућа младих играчица, попут 19-годишње Тијане Бошковић, те чињеницу да ће Бранкица Михајловић, Јована Стевановић, Милена Рашић и остатак њихове генерације (од 1990. до 1992. година) бити појачане надолазећим таласом који већ има европске медаље, и - будућност је, већ сада, светла.

Исто може да се каже и за одбојкаше, који на старту селекторске каријере Николе Грбића нису имали срећу да се пласирају у Рио, али су већ следеће године после таквог резултата - остварили оно што Грбићи и њихови саиграчи из чувених генерација са краја 20. и почетка 21. века, нису: освојили су први пут у историји Светску лигу. Баш ове, 2016. године. Седам играча из ове генерације биће млађе од 30 година када на ред дођу токијске Игре, па нема сумње да ће и ови момци, баш као и остатак нашег олимпијског тима, те 2020. бити способан да обрадује читаву Србију.

Уосталом... можда бисмо оно "земља кошарке", из поштовања, требало да променимо у "земља спорта". Али, то ћемо моћи када и ми сами постанемо бољи по питању физичке спреме. Овако, уместо да из редакције нешто поручујемо младићима и девојкама који ће нас представљати на Олимпијским играма 2020. у Токију, пренећемо им само мудре речи једне неписмене баке са Дивчибара: "Бидни ти, синко, најбољи што можеш бити".

И то ће, у срцима сваког од нас, бити довољно.

Извор: блиц.рс

Коментари / 0

Оставите коментар