Бизарни пројекат модне дизајнерке

Александер Меквин, модни дизајнер који је себи одузео живот 2010, волео је да провоцира. Његова колекција из 2001. године, инспирисана лудницом, кулминирала је обнаженим женама у стакленој коцки које су дисале кроз цеви на маскама док су их облетали лептири.

Мода и љепота 29.07.2016 | 11:03 Зато се може претпоставити да би Меквин подржао нови модни пројекат базиран на његовом животу. Тина Горјанц, ученица Меквинове познате модне школе "Централ Саинт Мартинс", ради на пројекту у оквиру кога ће користити ДНК славног дизајнера како би „узгајала“ кожу коју планира да користи у изради јакни и торби.

Сваки употребљени део коже имаће на себи истетовирану тачну локацију на Меквиновом телу, истиче креаторка.


Уз помоћ лабораторијских услова, Тина ће учинити да кожа буде подложна променама, па ће моћи и да потамни на сунцу. „Мислим да је то веома важно да би се створила веза између јакне и Меквина“, објашњава Горјанцова.
Недавно је представила пројекат "Пуре Хуман" у оквиру кога је на примеру свињске коже показала како би коначни производи могли да изгледају.

Горјанцова на овај начин жели да покаже да би, једног дана, корпорације могле да користе генетске информације за луксузна добра и како је нечији ДНК слабо заштићен. Тако је креаторка истакла да није могла да патентира Меквинову ДНК, али да постоји могућност да добије ауторска права на материјале који укључују генетске информације славног дизајнера.

Мада јој је нуђено да се њени продукти нађу у продаји, Горјанцова пре жели да их изложи у галерији. Каже да би размислила да их прода неком колекционару, али да је пре свега занима да ли уз помоћ технологије може да створи кожу у лабораторији, што би значило да нема потребе за убијањем животиња.

ДНК који ће бити искоришћен за стварање коже долазе од Меквинове косе, коју је користио 1992. године у колекцији "Јацк тхе Риппер Сталкс Хис Вицтимс". Колекција је била инспирисана викторијанском ером када су проститутке продавале праменове своје косе.

Меквин је у интервјуима потврдио да је користио сопствену косу, а Тина је тражила од једне манекенке која је сарађивала са познатим дизајнером да потврди аутентичност. Институција која поседује колекцију, а чије име је остало непознато, дозволила јој је да искористи косу.

Горјанцова, која дуги низ година фасцинирана биотехнологијом, открива да је идеју за пројекат добила након што је сазнала за случај Хенријете Лакс, сиромашне афроамеричке узгајивачице дувана чије ћелије су узете без њеног знања 1951. године и биле виталне у медицинским истраживањима свега – од дечје парализе до клонирања.

Поседовање нечијих генетских информација и даље је врло мутно поље у законима САД и Велике Британије. Горјанцова је контактирала адвоката који тврди да је то што она ради потпуно легално. Ипак, други наводе да би дизајнерка могла да наиђе на правне проблеме.

У Великој Британији се дешавало да буде неопходан пристанак особе чија кожа се користи, како би се добило одобрење Комитета за етичко истраживање. То у овом случају није учињено, чак је и компанија која штити бренд Александера Меквина у саопштењу за јавност истакла да није контактирана по том питању. Меквин није имао деце, али су га његов отац и пет рођака наџивели.

Тина истиче да је контактирала са неколико Меквинових пријатеља од којих је добила позитивне реакције: „Људи који су му били блиски или који су сарађивали са њим кажу да би му се вероватно свидела идеја. Увек је померао границе и рушио законе моде“, открива дизајнерка.

РТС
фото: интернет