ЛШ: Браво Звездо! Сјајних 2:2 против ''Луде шуме'' у гостима!

Александре, Велики си! Звезда има позитиван реми! Црвено-бели одиграли 2:2 у Разграду у првом мечу трећег кола квалификација за Лигу шампиона!

Фудбал 26.07.2016 | 22:00 Мало је недостајало да пукне зора у Разграду, али нема сумње да ће се и стари и млади звездаши пробудити после позитивног ремија српског шампиона против Лудогореца-2:2. Звезда је клизила ка катастрофи у бугарској провинцији, али је на крају била тима коме је исклизнула победу из руку. Црвено-бели барјак на Лудогорец Арени носио је Александар Катаи, толико способан и играчки доминантан да меч трећег кола квалификација за Лигу шампиона окрене за 180 степени. Доминантне Бугаре сабио је у мишију рупу. Звезда је платила цех јефтиним и недопустивим грешкама, међутим, сачувала је главу на раменима и сигурно распалила навијачку грејалицу до тачке кључања.

После свега виђеног у 90 минута напетог и врло динамичног меча набијеног балканском нервозом савет за све оне који ће наредног уторка заузети место на Маракани гласи: наоружајте се стрпљењем и гледајте у небо. Можда Лудогорец није бољи тим од Црвене звезде, али је уиграност компонента која ће ићи на руку добрим играчима из Дерменџијеве чете. Имају они можда аутомазитме, али немају Алексанра Катајиа који јw свој чаробни напитак подарио бyарем за треубнтак Гелору Канги.

Звезда је и поред одређених слабости заслужила похвале. Пре свега што што се издигла из изгубљене ситуација... Играчи српског шампиона су крвавих колена напустили поприште битке, Ибањез се није либиода мај гери захвати ривала, а Доналд је поново био срце и плућа Звездиног тима... Довољно за велики реми и пола гола предности.

Стручни штаб српског шампиона покушао је са поставом без класичног нападача да скрати простор тенхички супериорним легионарима из Разграда. Још када је Мичел Доналд показа ауторитет и покупио неколико ничијих лопти у раној фази меча почело је да слути на добро- почело је да мирише да ће Црвена звезда у канџе хистерије и нервозе увући домаћина. Бугарски навијачи су скакали као опарени на сваку одлуку шведског судије, Дерменџијев је плесао поред клупе... Звезда је издржала први латино-бугарски налет, али је стручни штаб Лудогореца перфектно урадио скаутинг Црвене звезде.

Без много околишања и паметовања лопта је стално ишла унапред, видели се та компонента уиграности. Још када су Вандерсон, Лукаки и Кафу почели да мењају места брана српског шампиона почела да попушта. Почело је да цури по оба бока, али је потекло тамо где није смело - по централи. Несхватљиво је како је Кафу наслагао као ражњиће Луиса Ибањеза и Томаса Фибела и први шут у оквир гола Дамира Кахримана претворио у Звездно вођство. Деловало је то неподношљиво лако, да се у једном тренутку по светлима Лудогорец Арене сруше илузије Звездиних навијача.

Поређења са тим временима су незахвална, али је деловало да Црвена звезда покушава да направи бледу копију тактичких замисли Љупка Петровића из финала у Барију. Чекала је да прође време, а сачекала непоростиву грешку до тада врло добре одбране и тренутак Кафуове инспрације. Звезда није могла да споји попуцала ткива. Недостајао је завршни пас ка жртвованом Катаију или недовољно искоришћеном Аргентинцу Паблоу Моучеу. Недостајала је мирноћа у пас или још боље континуитет у прецизним додавањима како би константно нападана одбрана Црвене звезде добила времена да предахне...

У том коктелу мана и недостатака недостајало је и фудбалске интелигенције Гелора Канге да на бољи начин заврши контру у 12.минуту.... Могао је шутем да све реши исасеча крила Орловима... Овако пружио им је шансу да полете и зује по терену... А деловало је да је домаћин и бржи мисли и брже трчи од играча Црвене звезде и да као последица свега тога играју паметније и лепше...

Имала је Црвена звезда претходних година да из канал ситуације у Европи пропадне право у дно. Сећате ли се се са Чермомореца или Разграда? Али није у последњих десет година имала такав микс фудбалске бруталности оличне у спортски архајчном телу Александра Катаија. Какава је то била магија, какви тренуци Дејана Савићевића у Разграду. Мало лево, па десно или мало лакжњак, па дриблинга, па све онда већ карактеристичан шут - 1:1.

Био је то класичан фудбалски опијум за домаће играче. Као да је сва вода оближењег Црног Мора завршила у ушима бугарског шампиона. Почела је и Звезда да игра, а до тог тренутка инертни Канга добио је Катаијев пелцер. Сууви лист погодио је прав у срце добар део навијача Лудогореца, лишених било какве спортске културе и тотално хипнотисао домаћина... Глава бугарског шампиона била је на пању, требало је неко само да буде довољно храбар да је одруби... Фалио је само један делић секунде, један добијни дуел и само основни појам концентрације. Да се изразимо београдским жаргоном Лудогорац је на ухватио ја јефтину фору комплетну одбрану Црвене звезде. Брзо додавање избацило је Кесеруа у стопостотну шансу, а румунски егзекутор такве ситуације решпава и жмурећи.

ЛУДОГОРЕЦ - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 2:2 (1:0)
/Кафу 43, Кешеру 76 - Катаи 47, Канга 66/

Разград;
Стадион: Лудогорец Арена;
Гледалаца: 8.000;
Судија: Мартин Стронгбертсон (Шведска);

ЛУДОГОРЕЦ (4-2-3-1): Стојанов - Минев, Моци, Пластун, Натанијел - Ђаков, Саша (од 75. Кешеру), Кафу, Марселињо, Вандерсон - Лукоки (од 67. Кешеру);

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (4-2-3-1): Кахриман - Цветковић, Фибел, Рендулић, Ибањез - Ле Талек, Доналд - Срнић, Катаи (од 88. Сикимић), Канга - Моуче (од 67. Руиз)

Извор: моззартспорт