Сви су јој се смијали кад је стигла у славни клуб, а онда...!

...а онда их је повела до титула! Сандра Роси је психолог. Не баш обичан. Специјалност јој је "неуропластичност", што баш није опште познат термин, али није ни она била толико позната док у једном од најславнијих фудбалских клубова на свету није извршила праву малу револуцију.

Фудбал 30.07.2016 | 17:30 Ривер Плата је један од два најпопуларнија аргентинска клуба. Није имала неке спектакуларне успехе у време када ова прича почиње, а почиње једним сусретом у аргентинском Националном центру за висока спортска достигнућа. Тамо се још 2014. део олимпијског тима спремао за овогодишње Игре, а на психолошком плану са спортистима је радила Сандра Роси. Марсело Гаљардо, те 2014. без посла након разлаза са уругвајским Националом, одушевио се њеним приступом и питао је да му се придружи на његовом новом послу, ма који клуб био у питању. Понуда јој се учинила занимљвом, па је прихватила.

"Нисам могла ни да сањам да ће недуго затим баш Гаљарда да спомињу на свим радио станицама као новог тренера Ривер Плате! Уз тај клуб сам одрастала, била на стадиону кад год нам се, као породици, указивала прилика. И, баш Гаљардо - биће тренер мог клуба!", присећала се Сандра Роси.

Само, прилика да ради у славном Риверу било је једно потпуно ново искуство.

"Не само да никада нисам радила у једном таквом, типично мушком окружењу, већ је рад са олимпијцима најчешће рад у тишини. Када кажем то, мислим на то да се ради о људима за које многи можда и нису чули. А Ривер... Ривер је нешто потпуно другачије. Где год да сте, са вама иде медијски циркус. Све се много лако процењује и оцењује. Ако победите, ви сте као Бог, а ако изгубите, онда сте нико. И то све може да се деси у истој недељи", каже она.

А када је, као члан стручног штаба, закорачила на стадион на коме је до тада била само присталица чувеног клуба, сусрела се са многим предрасудама.

"Многи су мислили да ћу издржати два месеца. Ако издржим и толико. Многи су ми говорили да нећу моћи тамо да радим, да то није место за жене. Али, корак по корак, упознавали смо се у Риверу, попустиле су све наше ограде и могли смо да створимо простор у коме постојимо заједно, простор у коме сам добро примљена и не осећам се непријатно. Није то лако постићи, его уме да буде прилично гадна ствар. Свако жели да на себе преузме све похвале за успехе, а то је већа тежина од оне коју доноси разлика у половима", присећа се првих радних дана Сандра Роси.

Радила је она са аргентинским олимпијцима. Радила и са пољском одбојкашком репрезентацијом. Па опет, толико је било коментара са стране да неће издржати у "мушком послу" какав је рад у Ривер Плати, да се на тренутак и сам запитала да ли ће њене методе успети.

Она "неуропластичност", која је њена специјалност, лаички говорено подразумева способност да се прилагодите на нове ситуације. То, учење психолошких начина да се на најбољи начин мењамо како бисмо боље функционисали, је управо оно на чему је почела да ради са фудбалерима Ривер Плате. Пребродивши почетне подсмехе и донекле природне баријере када се ради о започињању рада на нечем новом, потпуно непознатом, кренула је заједно са екипом ка новим хоризонтима.

И, у наредних годину дана Ривер је постао:

Шампион Аргентине
Освајач Суперкуп
Освајач Копа Судамерикана
Освајач Копа Либертадорес, јужноамеричке верзије Лиге шампиона
Стигао је тај тим и до финала клупског првенства света, у коме је Барса ипак била боља.

"Мој задатак није био само да 'откључам' мозак да играчи боље реагују у одређеним, новим ситуацијама, већ и да им помогнем да боље функционишу. А тек када уђете у тај круг људи, схватите под коликим су они свакодневним притиском, чак и док су веома млади. Многи њихови вршњаци размишљају 'да ли да упишем овај факултет или онај', 'да ли да ипак кренем прво да радим', а притисак који ови момци доживљају је невероватан. Мој циљ је био да ова екипа доживи повезаност, али и да схвати ситуацију у којој се налази", каже Сандра Роси.

После спекактуларне 2015. са њом у улози психолошког саветника, Ривер Плата је 2016. доживела резултатски пад.

"За мање од годину дана пропутовали смо више од 150.000 километара. Што се мене тиче, мирна сам, не очајавам. Покушавам да сачувам мир и суочим се са изазовима. Исто то покушавам да учиним и са екипом. Понекад је вишак тренинга, па и психолошког, погубнији него недостатак истог", сматра она.

И, успеси се полако настављају. Живот се, уосталом, и састоји од успона и падова. Откако је пре 18 месеци стигла у клуб, заједничким радом са остатком стручног штаба "створила" је два момка која су понела титулу "Најбољи јужноамерички фудбалер године" - Теофила Гутијереза и Карлоса Санчеза.

"Наш циљ је да пронађемо колики је, заправо, капацитет неког играча да достигне одређене психолошке дубине. Оно што је мој посао, као једине жене у групи од 50 мушкараца, је и да им помогнем да схвате женску страну ове планете. Многе сате проводимо заједно, многи од њих могу деца да ми буду, а та веза коју смо изградили ми је помогла да схватим како су, да ли су тужни, забринути...", истиче Сандра Роси.

Играчи су престали да се плаше својих емоција. И, што је још важније, успели су да их каналишу и - испољавају. Затрпавања унутар себе доводе и до урушавање себе самог, као да је рецепт ове жене која је препородила Ривер Плату. Титуле које су освојене у првој години рада можда су само плод фудбалског знања остатка стручног штаба, али... фудбал, и спорт генерално, неодвојиви су од психолошког аспекта сваког актера. Што пре се то схвати, веће су могућности да се пре стигне до жељених резултата. Пример Сандре Роси и Ривер Плате је сасвим довољан.

Извор: блиц.рс