Анализа: Муслин или Пикси?! Кога још Србија има за селекторску фотељу...?!

Радован Ћурчић је прошлост, Србија чека новог селектора...

Фудбал 01.05.2016 | 23:00

Оде још један. Осми у последњих десет година. Србија чешће мења фудбалске селекторе него што неки клубови мењају гарнитуре дресова. Што довољно говори да ФСС није имао компас, да није веровао у своје изборе, да је правио комрпсмисе и да на крају ти избори нису били исправни. Радован Ћурчић је прошлост, Србија ће покушати да најгори период у у историји овадшњег репрезентативног фудбала (пропуштена три велика такмичења заредом што је једино током санкција био случај) прекине са новим селектором којем ће апсолутни циљ бити: Пласман на Мундијал у Русији!

Питање је: Са ким даље?

Све што се дешавало претходних дана и информације које су пласиране у медије говоре да је курс одавно заузет. Име Славољуба Муслина је месецима провејавало у ваздуху, то смо вам и најавили пре месец и кусур дана, а потом су Новости усталасле фудбалску јавност децидном тврдњом да ће Муслин бити селектор и да је реч о избору потпредседника и врло могуће будућег председника ФСС, Славише Кокезе. Након тога је Саво Милошевић гласно демантовао ту вест, да би га сам Муслин убрзо поклопио отвореним признањем да је у преговорима са ФСС. Дакле, одавно се та опција спремала и Милошевић је лагано надгаласан у покушајима да одбрани Радована Ћурчића.

Тренутно, Славољуб Муслин није једини избор будућег руководства ФСС. Њихова жеља је и Драган Стојковић Пикси. Чак можда и већа...

Иако Пикси има јачу подршку у јавности и код навијача од Муслина, шансе да она наследи Ћурчића са далеко мање реалне. Тим пре што је тренутно заузет. Предводи кинески Гвангжу Р&Ф са којим има уговор до 2017. године и зарађује преко 1.000.0000 евра по сезони. Уосталом, због тога је и одбио Олимпик из Марсеља који је и у финансијском и у спортским смислу већи изазов од климаве клупе Србије.

Пиксијева актуелна ситуација значи и да Муслин остаје као практично једини избор ФСС. Он и не крије жељу да седне на клупу Орлова, неколико пута се у јавности волшебно понудио да преузме репрезентацију. Препреке са његове стране не постоје.

Шта Србија добија у виду Славољуба Муслина? Он је још једно решење које се намеће једнострано и које ће разни одбори и комисије само верификовати подизањем руку на неким седницама.

Муслин је слободан откако је добио отказ у Стандарду из Лијежа. На клупи белгијског великана је издржао тек нешто више од два месеца, имао је очајне резултате и морао је да добије отказ. То је само наставак лошег низа. Муслинова тренерска каијера је одвано на низбрдици. На почетку каријере, деведесетих година прошлог века је знање и славу стицао у Француској, радио је са великим играчима у признатим клубовима.

Ипак, Муслинову каријеру је обележила Црвена звезда са којом је у два мандата освојио три титуле и два купа, али је изгубио у отвореном рату са Драганом Џајићем. Трофеје је још једино освајао у Бугарској где је са Левским дошао до дупле круне. Без већег успоеха је радио у Локерену (два мандата), Локомотиви из Москве, Металургу из Доњецка, Химкију, Динаму из Минска, Анортозису... Најдуже се задржао у Краснодару са којим је бележио резултате изнад очекиваних, али се за тај период везују и неке контрорверзе попут тврдњи бивших играча да је шуровао са менаџерима и узимао новац што је он категорично демантовао. Претпоследња станица му је био Амкар где је такође неславно завршио о чему је говорио и Георги Пејев. Каријера му је у силазној путањи, а можда неку наду даје паралела да је у сличној ситуацији био и Илија Петковић 2003. године...

Са великим шансама да Муслин преузем кормило националног тима, мора се поставити и питање да ли имамо неког другог тренера који је заслужио ту шансу?

Синиша Михајловић је обећао да ће се једног дана вратити, али тај час још није куцнуо пошто су још свеже успомене на фијаско у квалификацијама за Бразил. Он је тренутно наше највеће тренерско име од активних тренера. Од некативних то је Радомир Антић који има статус хероја код већинског дела искрених љубитеља фудбала. Али док је Томислав Караџић у ФСС са својим сарадницима и док је овакво стање у српском фудбалу, илузорно је очекивати повратак Антића. Као и долазак Мирослава Ђукића којег је такође Караџић протерао из српоског фудбала. Ни Ђукић од тада не жели ништа више са њим. Јасно је то и Кокези који је једно време размишљао о Ђуки, али легендарни штопер Валенсије не жели ни под разно тамо у Србију где су га медијски линчовали.

Не може Миха, не може Радомир, не може Ђука. Ко даље?

Србију је прецртао и Александар Сале Станојевић. Бивши тренер Партизана је изигран у преговорима са Караџићем у фебруару 2014. године и није то заборавио. Отишао је у Кину, лепо му је тамо, ради у друголигашу Пекингу и такође не жели да коментарише дешавања у српском фудбалу поучен лошим искуством.

Можда и најатрактивније име који би могло да буде доступно ФСС је Славиша Јокановић. Упркос чињеници да је и даље везан уговором за Фулам. Питање је да ли и он и клуб желе да наставе сарадњу када се сезона заврши.

Јокан је из Партизана отеран упркос освојене две дупле круне, да би се потврдио у далеко тежем окружењу. Направио је огроман успех са Вотфордом прошле године када је увео Стршљенове у Премијер лигу. А притом је показао и део карактера који обично недостаје већини наших тренера. Чак ни пред изазовом Премијер лиге није желео да сам себе унизи јер је знао колико вреди. Вотфорд му није понудио коректне услове за наставак сарадње (онакве какве је заслужио с обзиром колики новац је донео клубу) и решио је да се разиђе са Енглезима. Убрзо му се вратило...Уследио је нови успех. У року од неколико месеци после пласмана у Премијер лигу, остварио је и пласман у Лигу шампиона! Направио је чудо са не баш атрактивним Макабијем, пошто је елиминисао екипе попут Викторије Плзењ и Базела до елитног клупског такмичења. Таквим резултатима, ретко који српски тренер може да се похвали... Усред сезоне је преузео Фулам и спасао га испадања. Расте као тренер и има прилично добар имиџ у јавности.

Од осталих тренера који негде раде имамо Александра Јанковића (Мехелен), Ивицу Јовановића (Ал Наср), Владана Милојевића (Омонија)... Имамо и Жељка Бувача који је у Ливерпулу и годинама ради са Јиргеном Клопом, али то није реална опција. Радо виђен селектор за многе би био и Вељко Пауновић, али је он тек на почетку мисије у Чикагу и не жели да се залеће са крупним залогајем какав је А репрезентација. Имамо и једног почетника који има све фудбалске и моралне предуслове да израсте у великог тренера - Немању Видића.

Извор:  моззартспорт.цом