Марија Магдалена блудница или светица?

Ко је заиста била жена коју је васкрсли Господ једне недеље у свануће упитао: Зашто плачеш, Маријо?

Прва је офарбала и даровала црвено јаје једном римском цару, уз речи „Христос васкрсе!“, и тиме утемељила две речи које чине окосницу хришћанске вере у целини.

У религиозној уметности Истока врло се ретко среће лик Марије из Магдале, историјске личности чију посебну улогу у животу и страдању Христовом доследно сведоче и синоптичка јеванђеља, она по Матеју, Марку и Луки, тако названа зато што излажу Исусов живот и учење из заједничке перспективе.

У православној иконографији под распећем има места само за Богомајку и најмилијег ученика, апостола Јована Богослова. Ретке су у нашим храмовима и мироносице, попут оних из Милешеве, по правилу се сликају као уплашене жене које срећу арханђела Гаврила на Христовом гробу. Православље обично приказује васкрсење сликом силаска Господа у Ад, где побеђује смрт и ослобађа њене прве заточнике, Адама и Еву.

Марија из Магдале, жена коју је Христос исцелио од седам злих духова, непоколебљива следбеница његовог учења, незастрашена ужасом понижења и страдања свог учитеља којем је на Голготи присуствовала, спремна да пре сванућа у Васкршњу недељу сама крене до његовог гроба и помаже му тело, очевидно није превише окупирала средњовековне догмате и фрескописце хришћанског Истока.

Њена „слава“ на Западу плод је једне непромишљене проповеди папе Гргура Великог из 591. године. Он је све библијске Марије, са изузетком Богомајке, идентификовао као исту личност, односно блудну прељубницу коју је Исус спасао зверског каменовања. Тако је створена узбудљива антихероина која ће распаљивати и машту обичног човека, али и врхунских сликара, какви су били Донатело, Леонардо и Рафаел. И која ће у наше време инспирисати романе као што су „Света крв и свети грал“, „Жена с посудом од алабастера“, „Откровење темплара“ или „Да Винчијев код“.

Марију из Магдале источна црква назива и равноапостолном (једнаком апостолима), али за њу се везује и легенда из 13. века по којој је баш она покрстила Гале, помиње се и као прамајка француске династије Меровинга, а данас је виде као феминистичку икону, супругу Исусову и мајку његовог детета.Новија открића такозваних гностичких јеванђеља, а посебно јеванђеља по Марији (Магдалени), Филипу и Томи, занимљивих али још недовољно проучених списа из 1. века, унела су још већу пометњу. Све у духу сензационализма својственог савременој епохи.

Опанак.рс