Астрономски порези на имовину и возила

Наплаћивање пореза, нарочито на некретнине и аутомобиле, на Балкану је најефикаснији начин да тамошње државе пуне буџете у одсуству реалних прихода, обзиром да од 2008. године скоро да нема економског раста.

Тако се у Србији последњих година астрономски повећавају порези на некретнине који су и у апсолутним износима рекордни у Европи, а нарочито ако се има у виду нижа вредност некретнина у односу на метрополе као што су Берлин, Беч, Париз, Лондон. Посебна је прича много нижи стандард у Србији, него у најбогатијим земљама на старом континенту.

На пример за нови стан у центру Београда, од 60 квадрата, вредан нешто више од 100.000 евра, плаћа се порез од 288 евра ако власник у њему живи, а чак 450 ако му је пребивалиште негде друге. Истовремено, у Бечу за стан од 60 квадрата, који кошта 180.000 евра, порез износи 405 евра. Још драстичнија разлика је у Прагу, где за стан исте величине у центру треба да се плати само 27 евра.

У Синдикату пензионера Србије истичу да се тиме игнорише уставна одредба (члан 91), да је "обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника".

У овом Синдикату наглашавају да је "парадоксално да Србија, земља са једним од најнижих стандарда грађана у Европи, уводи енормно високе порезе на имовину, пре свега станове, ако се зна да многе европске земље, са знатно вишим стандардом и бруто националним дохотком по глави становника, немају порезе на станове који се користе. Међу њима су Италија, Португал, Ирска, Грчка, Мађарска. У Луксембургу, држави са највишим БНД у свету, за кућу вредну пола милиона евра, плаћа се око 50 евра пореза!".

Према студији Министарства финансија Немачке, само неколико европских држава прикупља општи порез на имовину, укључујући и некретнине, и то уз знатне олакшице. У Француској се наплаћује порез на имовину само ако њена вредност прелази 1,3 милиона еура. У Немачкој, порез на кућу од 130 квадратна метра, са баштом од 600 квадрата, износи 412 евра. У Словенији се плаћа порез на грађевинско земљиште на којем се налази стан, и урачунат је у кирију.

Доктор Вилен Липатов из консултантске фирме "Цомпасс Леxецон" са седиштем у Бриселу, каже за да је наплата пореза на некретнине најмање ризичан и истовремено најефикаснији метод прикупљања прихода.

"Порези на некретнине су погодно средство за пуњење буџета државе на различитим нивоима јер не изазивају економске потресе. Истовремено, то је нека врста пореза на богатство и омогућава истовремено његову редистрибуцију у корист сиромашнијих. Такође, за разлику од пореза на приходе, опорезивање имовине не угрожава мотивацију за рад. Такав став сеже до Адама Смита који је благонаклоно гледао порезе на имовину управо из разлога које сам поменуо. Мислим да је у овом случају Србија увела високе порезе на имовину јер га је најлакше наплатити зато што су некретнине нешто опипљиво и не могу се прикрити за разлику од зарада па је убирање пореза њих много компликованије. Као што знате, избегавање пореза је много распрострањеније на југу Европе, нарочито на Балкану, него у остатку ЕУ", наводи Липатов. 

Годишња регистрација и тестирање возила само на Балкану

Регистрација и обавезан технички преглед возила сваке године је такође балкански "специјалитет".

У Европи се регистрација углавном плаћа први пут приликом куповине аутомобила, а у неким земљама се чак уопште не плаћа (Немачка, Француска, Луксембург, Шведска, Велика Британија, Чешка Република, Словачка, Естонија и Литванија).

Посебна прича је технички преглед који се на Балкану мора радити сваке године. Међутим, како је на упит Радија Слободна Европа писмено одговорено из одељења Европске комисије за пореску политику: "Према директиви 2009/40/ЕЦ, возила се тестирају први пут након четири године, а након тога сваке друге". У Европској комисији истовремено наглашавају да државе чланице имају право да ову уредбу различито примењују.

"У Великој Британији, три године по куповини новог аута, обавезан је тест, а након тога сваке године. У Француској је технички преглед обавезан после четири године, а онда сваке друге", наводи се у саопштењу Европске комисије.

Исто правило као у Француској примењује се и у Чешкој.

Ове разлике у регистрацији и техничким прегледима аутомобила између Балкана и ЕУ показују да државе у регији преваљују терет кризе на грађане и пуне буџет све већим оптерећењима који се при томе често нетранспарентно троши. При том се, на пример у Србији, премијер Александар Вучић хвали да је његова Влада водила добру економску политику смањивши буџетски дефицит. Осим што је морално проблематично, овакво оптерећивање грађана је и економски нецелисходно јер имају све мање новца за куповину, чиме се смањује тражња. То негативно утиче на производњу.

"Као што сам поменуо на примеру некретнина, држави је веома лако да наплате разне таксе за аутомобиле јер не постоји начин да то избегнете. Наравно, то није идеалан инструмент јер су људи онда принуђени да купују јефтиније и старије аутомобиле што се негативно одражава на безбедност и животну околину. Ако власти желе да спрече избегавање пореза, онда морају да стекну поверење грађана транспарентном политиком", истиче Липатов.

"Креативна" наплата пореза на Балкану

Грађани Србије са стрепњом чекају нова, вероватно поновна увећана, решења за порез на имовину за текућу годину, иако се још нису опоравили од шока због драматичних увећања овог намета за прошлу и претпрошлу годину. Овај порез скочио је у Београду чак за 80 одсто за 2014. годину, да би онда 2015. стигле додатно увећане фактуре. У Београду није мењана пореска стопа – од 0,4 до чак два одсто просечне тржишне вредности некретнине, зависно од локације, односно, зоне, али је повећавана тржишна вредност некретнина, која је основица за обрачунавање пореза на имовину, иако су цене станова и кућа последњих година падале. Порези на имовину у Босни и Херцеговини су шаролики што је, по оцени стручњака, још један од показатеља њене неуређености као државе. 

Стандард у Црној Гори је већ четврт века далеко од нивоа који омогућава достојанствен живот. Као и увек у сиромаштву, најскупља је храна у односу на примања којим се морају покрити и дажбине држави у које, између осталих, спадају и порез на непокретности и регистрација аутомобила – наводе саговорници Есада Крцића у тексту "Економски развој лимитиран баријерама на локалном нивоу".

Иако је увођење пореза на некретнине најављено за следећу годину, у Хрватској нису баш сви уверени да ће то бити и учињено. Хрватско законодавство у потпуности је усклађено са свим уредбама ЕУ око регистрације и техничких прегледа возила, а чешћи технички прегледи нужни су због веће просечне старости возила, кажу у Центру за возила Хрватске. 

РСЕ