Апликација је карта за европску будућност

"Захтјев за чланство у Европску унију неповратна је карта за европску будућност БиХ", написао је предсједавајући Предсједништва БиХ Драган Човић у својој колумни за Вечерњи лист БиХ.

Човић хронолошки описује пут којим је БиХ прошла како би предала апликацију за чланство у ЕУ, као и своју улогу у том процесу.

“Задовољан сам својом улогом у најсвечанијем догађају у послијератној историји БиХ, чиме смо узели неповратну карту за европску будућност, а та перспектива нам је у овом тренутку потребнија него икада прије”, истиче Човић.

Он сматра како је предаја захтјева за чланство заиста прекретница за БиХ, не само у процесу европских интеграција, него и њене одрживости у цјелини.

“Након 15. фебруара на један озбиљан начин говоримо о новом почетку за БиХ и све њене народе”, сматра предсједавајући Предсједништва БиХ који вјерује како ће се у БиХ све мање размишљати о прошлости, а све интензивније бавити европским питањима и размишљати о томе како створити боље друштво.

“Овај историјски искорак ће нам омогућити да се све више бавимо европским интеграцијама, а све мање вјештачки генерисаним проблемима”, написао је Човић који је увјерен како ће БиХ у идућих годину дана остварити статус земље кандидаткиње за чланство у ЕУ.

“Тада ће и резултати свих реформи на којима сада радимо постати много видљивији. Нема никаквог разлога да и даље заостајемо за својим комшијама. Уз прави приступ, посвећеност и иницијативу, на добром смо путу да остваримо све наше заједничке циљеве.

То је за мене најважнија порука коју смо послали домаћој и свјетској јавности у посљедњих годину дана закључно с 15. фебруаром 2016.”, наводи Човић.

Напомиње како је свјестан да за многе захтјев за чланство представља формалан чин, али да за нас у БиХ он има посебну тежину.

Наиме, Човић истиче како већина других земаља нема унутрашње проблеме какве има БиХ и то им онда даје више простора да се оперативно усмјере на проведбу приступних обвеза и дијалог са европским институцијама.

“Код нас је ситуација далеко сложенија. У првом реду односи још увијек функционишу према пост - конфликтном обрасцу, а то значи бројне комуникацијске и политичке баријере с којима се потребно изборити како би дошли до рјешења.

Напори које смо уложили у протеклих годину дана како би дошли у ову позицију учинили су нас бољим и одговорнијим.

Кроз тај напор смо сазрели и поново увидјели да европски пут нема алтернативе и да су сарадња и компромис једини могући темељ на којем се може градити будућност БиХ”, наводи Човић.

Он сматра да се, осим кандидатском статусу, БиХ треба потпуно посветитии чланству у НАТО-у и поправљању институционалног положаја хрватског народа, првенствено кроз измјене Изборног закона.

У колумни предсједавајући Предсједништва БиХ осврнуо се и на период када је био први пут члан Предсједништва БиХ и када га је 2005. године тадашњи високи представник за БиХ Педи Ешдаун смијенио са те дужности.

Човић сматра како је тада био смјењен једино из разлога што је преозбиљно схватио улогу која му је тада, као и сада, додијељена.

“Највећа иронија у свему томе је што сам заустављен у намјери за изградњу боље, праведније и успјешније Босне и Херцеговине по мјери сва три њена конститутивна народа и грађана који се национално не изјашњавају. Испрва сам помислио колико би данас ситуација била другачија да није било тога и да сам у континуитету с те позиције могао дјеловати. Увјерен сам да бисмо данас имали неке друге приоритете и бавили се много мањим изазовима да мојом смјеном 2005. није насилно блокирано оно што је народ својим гласовима и повјерењем показао да жели, а то су Европа, правда и равноправност”, написао је Човић у својој колумни за Вечерњи лист БиХ.

Извор: Фена