Шта пише у Додиковом родном листу!?

У родном листу Милорада Додика у рубрикама "националност" и "вјероисповијест", умјесто Србин и православац, стоје тачкице. 

Међутим, то што стоје тачкице умјесто Србин православне вјероисповјести у родном листу из 2006. године, који је објавио портал "Истинито", Додику није сметало да подигне свих ових година националну температуру и себе представи као "великим" Србином и заштитником свеукупног српства.

Србовање и игра на националну карту доносила му је сигурне гласове на изборима и омогућила му је да буде "господар" Републике Српске, коју је поистовијетио са собом.

Иницирајући још једну "побуну" против институција БиХ, Агенције СИПА, Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, Милорад Додик, предсједник Републике Српске, осим што је покушао да стави до знања функционерима Савеза за промјене на нивоу БиХ ко је газда у Републици Српској, покушао је и да се још једном представи врхунским заштитником српства у Српској/БиХ.

Само неупућени у дешавања у Републици Српској у посљедњих десет година (колико је СНСД на власти), могу да повјерују да је одлука о прекиду сарадње републичких полицијских структура са безбједносним и правосудним институцијама БиХ, потез којим Милорад Додик настоји да заштити интересе грађана Републике Српске.

Далеко је више аргумената који доказују да је ово очајнички покушај да се ограничи дјеловање Агенције СИПА и Тужилаштва БиХ на територији Републике Српске, не би ли се бар успориле истраге о бројним аферама у којима су главни актери људи из врха СНСД, блиски Милораду Додику. Тачније, они који су по његовом налогу током протеклих десет година из земље изнијели стотине милиона марака, а буџет Републике Српске, у збиру, оштетили за неколико милијарди.

Прије тачно четири године, Специјално тужилаштво Републике Српске обуставило је истрагу против Милорада Додика и још шест особа које су биле осумњичене за злоупотребу службеног положаја приликом изградње аутопута Бањалука - Градишка, зграде Владе Републике Српске, РТВ дома и куповине стамбено-пословног објекта у Бањалуци.

Специјално тужилаштво Републике Српске донијело је наредбу о обустави истраге, наводећи да нема довољно доказа да су осумњичени учинили кривично дјело "злоупотреба службеног положаја или овлаштења".

Осим истраге против Додика, који је тада био премијер Републике Српске, обустављена је и истрага против Александра Џомбића, тадашњег министра финансија Републике Српске, Младена Лазендића, бившег директора ЈП "Путеви Републике Српске", Недељка Чубриловића, министра саобраћаја и веза Републике Српске, Фатиме Фатибеговић, бившег министра за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Миленка Дакића, помоћника министра у том министарству, и Драгана Давидовића, генералног директора РТРС.

Истрага коју је обуставило Специјално тужилаштво Републике Српске, спроведена је по наредби Тужилаштва БиХ, а осумњиченима је било стављено на терет да су у намјери да другоме прибаве имовинску корист истовремено нанијели штету буџету Републике Српске, јер су искористили своје положаје и овлашћења и својим радњама приликом изградње горе поменутих објеката омогућили прибављање имовинске користи Привредном друштву "Интеграл инжењеринг" у вишемилионском износу, а за исти износ оштетили Српску.

Тада је Милорад Додик био далеко моћнији, јер је СНСД дијелио и власт на нивоу БиХ, па је имао и механизме уцјене коалиционих партнера који су му омогућили да посао Тужилаштва БиХ преузме Специјално тужилаштво Републике Српске. Крајњи резултат је било обустављање истраге. Иначе, Специјално тужилаштво које је он и основао доласком други пут на власт 2006. служило му је углавном за привидну борбу против организованог криминала и корупције, а много више за обрачун са политичким неистомишљеницима.

И сада се покушавају провести истраге о неколико крупних афера у Српској, а све с циљем да оптужница буде подигнута пред правосуђем Републике Српске, како би се избјегла јурисдикција Тужилаштва БиХ.

Робна кућа "Боска", "Фабрика глинице Бирач", "Бобар банка", "Банка Српске", куповина виле на Дедињу, само су неке од нерасвијетљених афера које су у збиру Републику Српску коштале више од милијарду марака.

Штафету националног вође Додик је 2006. године преузео од СДС уз благослов међународне заједнице која му је прећутно одобравала и млако реаговала на обећања о референдуму о отцјепљењу Републике Српске. Захваљујући тим обећањима , СНСД је на општим изборима 2006. однио убједљиву побједу, као и на локалним изборима 2008. захваљујући новцу од продаје "Телекома Републике Српске".

Додик и његов СНСД је од тада био све, само не фактор стабилности и просперитета у Српској и БиХ. Стално провоцирање међународне заједнице, политичког Сарајева и опозиције коју је омаловажавао, вјешто прикривајући пљачку буџетског новца и националних добара, од Републике Српске је створило нестабилну, политички разједињену и сиромашну земљу.

Он, који је србовао и кад мјеста србовању није било, који је подијелио Србе на оне који су ЗА и ПРОТИВ Додика и сада на све начине покушава да се представи заштитником српства и српских интереса. Како му ништа није свето, па ни Српска православна црква, и њу је уз помоћ корумпираних владика упрегао у своја кола, која су одавно кренула низбрдо.

Родни лист Милорада Додика из 2006. године

Извор: Истинито / БН ТВ