НБА: САД на ногама! Кари и Голден Стејт пишу вечерас историју!

Једина препрека је Коби Брајант! Вориорси јуре 16-0 и улазак у историју НБА лиге. Шансе Лејкерса, тренутно најлошијег тима Западне конференције јесу мале али Коби Брајант каже: ”Чуда се ипак дешавају”. Ако Коби победу Лејкерса над Каријевим тимом сматра чудом излишно је говорити какву кошарку у овој сезони игра актуелни шампион.

Сан Франциско, Оукланд и “Бај Арена” су у знаку “ратника” и можда прву пут у историји више пажње им се посвећује него локалним НФЛ тимовима Сан Францисцо “фортинајнерсима” и Оукланд Рајдерсима.

Самим тим и продаја реквизита са логом Голден Стејта бележи раст. За историјску утакмицу против Лејкерса најгора места у дворани стају 300 долара. Поређења ради карте за меч Милвокија и Детроита могу се наћи за америчке услове скромних 12 долара.

Без обзира на то “Оракл Арена” је распродана више од 140 пута у низу, а број оних са сезонским улазницама премашује 19.000. Куповина сезонске карта се сматра добром инвестицијом јер у плеј-офу цена карата вртоглаво расте. Зато на листи чекања стоји преко 1.500 имена.

Обарањем једног на ред це доћи и други рекорди, 33 победе у низу које су остварили Лејкерси 71/72 и скор 72-10 који је поставио Џорданов Чикаго деведесетих година прошлог века. Члан тог тиме био је и актуелни тренер Голден Стејта Стив Кер кога амерички новинари бомбардују питањима у вези са поређењем шампионске генерације Булса са актуелним власницима НБА прстена.

“То би било занимљиво за гледање, зар не? Моје прва мисао је да је буквално немогуће поређење због правила која су умонгоме различита али из због различитих ера. Једина ствар у коју сам сигуран је да не бих имао шансе да чувам Стефа тако да би Скоти Пипен и Рон Харпер комбиновано играли одбрану на њему”, каже Кер.

Баш као и Чикаго деведесетих Вориорси имају шансу да изграде, како Пет Рајли, председник Мајамија каже, династију. Разлоге такве тврдње налази у младости и таленату тима па не би било изненађење да владају НБА теренима дужи низ година.
Чак и старији играчи попут Игуодале, Богута и Ливингстона дају посебност игри “ратника”.