Распршене наде о приближавању Европи

Двије деценије од потписивања Дејтонског споразума и окончања рата у Босни, бивши изасланик за БиХ, шведски дипломата Карл Билт, оцјењује да су наде да ће се БиХ приближити Европи распршене, док је политика још увијек подијељена дуж етничких линија, а централна власт остаје слаба.

У есеју упућеном Европском савјету за међународне односе, поводом 20. годишњице Дејтонског мировног споразума, Билт наводи да је он остварио значајна достигнућа - велики број избјеглица се вратио у земљу, имовински спорови су ријешени, а линија која раздваја ентитете нема граничне контроле.

Критичари су нападали споразум због тога што је уставом озаконио националне и етничке подјеле, али то је била једина одржива опција која је спријечила подјелу земље, увјерен је Билт.

Нада твораца споразума била је да ће послијератна политика Босне, у комбинацији са европском интеграцијом, постепено удаљавати устав БиХ од кипарског модела и приближити га белгијском моделу.

Али, како каже, БиХ се није приближила Европи, нити је њена централна власт ојачала значајније.

За многе, констатује Билт са жаљењем, мир је био наставак рата другим средствима.

"Двадесет година послије Дејтона ситуација у региону је боља, али не онолико добра колико би требало да буде", сматра Билт.

Посљедице актуелне избјегличке кризе показују како тензије у региону могу поново да избију.

Према његовом мишљењу, напреднији приступ ЕУ у погледу проширења и интеграције у годинама послије конфликта могли су да помогну Босни да оствари политичку и економску стабилност.

"ЕУ жели и мора да преузме лидерство у БиХ и околним областима, пошто је њена политика проширења до сада најмоћније средство у региону", каже Билт, напомињући да и други важни актери, попут САД, треба да дјелују на истој линији.

Европа игнорише Балкан на сопствени ризик а њена политика мора да буде да спријечи понављање историје, нарочито с обзиром на преоптерећеност региона усљед актуелне избјегличке кризе, закључује некадашњи изасланик ЕУ за БиХ.

Он, такође, оцјењује да се рат у Босни можда могао избјећи да је примјењен претходно потписани "Карингтон-Кутиљеро споразум" Европске уније о уређењу те земље, који је, како је подсјетио, бошњачко руководсто одбацило под притиском Американаца.

Билт, који је коопредсједавао Дејтонском мировном конференцијом, наводи да је основна структура плана Карингтон-Кутиљеро била заправо прилично слична договору из Дејтона четири године касније, након што је расељено два милиона и погинуло 100.000 људи.

"Кад бисте питали Лорда Карингтона, првог преговарача Европске заједнице, он би сигурно рекао да су САД охрабриле лидера босанских муслимана Алију Изетбеговића да одустане од договора. Али, наравно, немогуће је знати да ли би договор функционисао тада. Широм региона, снаге дезинтеграције су јачале из дана у дан", наводи Билт.

Док је рат захватао Босну, подсјећа он, 1992. године успостављена је заједничка структура УН и ЕУ у настојању да се постигне мир у региону. Међународном конференцијом за бившу Југославију предсједавали су бивши амерички државни секретар Сајрус Венс и бивши шеф британске дипломатије Дејвид Овен.

Међутим, наводи Билт, када је овај тим успио да изради амбициозни мировни план познатији као "Венс-Овенов план" 1993. године, вјетрови у Вашингтону су се промијенили и администрацију Џорџа Буша замијенила је влада Била Клинтона.

Прича о пропасти Венс-Овеновог плана и даље је предмет контроверзи. Како подсјећа Билт, Овен не крије да је нова администрација у Вашингтону минирала те напоре.

У својој књизи "Балканска одисеја" Овен је написао да би се, да је Буш био реизабран у новембру 1992. године, у фебруару 1993. постигао расплет у БиХ.

Овен додаје да су од "прољећа 1993. до љета 1995. године, ефекти политике САД, упркос што су називани зауздавањем, били пролонгирање рата у БиХ".

То су "јаке ријечи, а досије Сајруса Венса који се очигледно осјетио напуштеним од Вашингтона, остају затворени много година".

Извор: Агенције