Зораннах популарнија од Миљенка Јерговића

Предајом Отворене књиге руског амбасадора Александра Чепурина отправнику послова амбасаде Ирана Насеру Ехсани Фариду јуче је завршен највећи празник књиге у овом делу Европе.

Утисак овогодишњег сајма јесте да је највећу пажњу посетилаца изазвала модна блогерка Зорана Јовановић Зораннах.

Током њених гостовања на штанду издавача, централним кругом Хале 1 није било могуће проћи. Дугачак ред првенствено девојчица, усхићених што ће добити потпис на скупоцену књигу и загарантовани селфи са ауторком био је нешто што многи књижевници нису успели да доживе у тој мери и с тим степеном еуфорије.

А публика је имала прилику да се сретне и са Захаром Прилепином, Сергејом Лукјањенком, Ведраном Рудан, Миљенком Јерговићем, Антом Томићем, Игором Штиксом, Стивеном Вотсоном...

- То није ништа забрињавајуће. Ми живимо у потпуно таблоидној култури, почев од званичне политике, и због тога је то нормално и зато она треба да прода више књига него Јерговић - каже Милан Влајчић, филмски критичар који је свакодневно посећивао сајам.

Он додаје да ипак треба имати на уму да у држави где се затварају књижаре постоји овај Сајам књига на коме је изложено све што се током године објави. Његов највећи утисак су мали издавачи који су успели да изложе своја издања.

- Рецимо, издавачка кућа „Карпос“ која објављује најзначајније светске теоретичаре. Такав издавач не постоји нигде у свету. Човек који улаже у културу и увек је на губитку. Таквим издавачима би држава морала да помогне, да их охрабри. Такав је „Градац“, па „20. век“ који није имао средстава да изнајми штанд... - наводи Влајчић који као замерку истиче да последњих 15 година не постоји одштампана мапа са распоредом штандова како би се посетиоци лакше сналазили.

Када је о утисцима реч, чувени сценограф Мића Табачки, чија изврсна монографија привлачи пажњу на штанду „Цлиа“, каже да је за њега Сајам књига један од најважнијих културних догађаја.

- Својеврстан феномен чудесне атмосфере. Интересује ме шта се дешава у свету издаваштва како на штандовима домаћих тако и на штандовима страних издавача - прича Табачки.

По речима писца Драгана Великића, Сајам је сам по себи својеврстан „феномен који опстаје 60 година, у држави која је много млађа од Сајма“.

- Ово је апсолутно највећа светковина књиге у овом делу света, после Лајпцишког Сајма не знам има ли у Источној Европи већег од Београдског. Сајам је увек и прилика да дођеш до књига које си пропустио ил чак ниси знао да постоје. Одушевљен сам књигом “Списи и људи”, са поднасловом “приче из адвокатскеархиве”, Тибора Варадија (“Академска књига”). Чита се у даху, као напети роман а задивљујуће је како Варади, кроз појединачне случајеве, осликава времена у којима је канцеларија његовог деде, затим оца трајала.

Читав један век, од Првог светског, преко Другог светског рата на овамо и импресивно је како у тим временима препознајемо и одлике данашњег - наводи Великић.Овогодишњи Сајам, између осталог, обележило је и то да, рецимо, по први пута нема издавачке куће „Просвета“, а има издавачке куће „Фрактура“ из Хрватске. Штанд земље госта Русије, по оцени многих, био је прилично скроман, нарочито након прошлогодишњег импресивног наступа Кине.

Можда је најбољу оцену управо завршеног Сајма књига дао песник Драган Јовановић Данилов који је истакао да је Сајам огледало и писаца и читалаца те да, без обзира на све кризе, књига ипак преживљава.

Блиц