Видео - на данашњи дан: "Максимир 1999.", сјећање које не блиједи!

Навршило се тачно 16 година од спектакуларног меча Хрватске и Југославије на Максимиру. Било је нерешено 2:2, али смо се ми радовали. Тада нико није слутио да на ЕУРО нећемо минимум наредних 20 година.

Фудбал 09.10.2015 | 23:30

Врло брзо после рата на просторима СФРЈ и тек окончаног бомбардовања СР Југославије, жреб квалификационих група за Европско првенство у Холандији и Белгији одлучио је да Хрватска и Југославија буду директни ривали у борби за ЕУРО.

Тачније, напад НАТО на нашу земљу уследио је усред квалификација и у једном тренутку се постављало питање да ли ће Пикси Стојковић, Пеђа Мијатовић и друштво уопште наставити борбу за завршни турнир.

"Плавима" је дозвољено да играју до краја.

У групи са нама, поред Хрвата, били су су још Република Ирска, Македонија и Малта. Невероватан расплет донело је последње коло квалификационе Групе 8, играно пре тачно 16 година - 9. октобра 1999. године.

Југославију је победа у Загребу водила директно на ЕУРО. Али, тим Вујадина Бошкова је испред себе имао званично трећепласирану екипу са последњег Светског првенства у Француској и еуфоричну, врло непријатељски расположену публику на Максимиру.

Хрватима је тријумф доносио сигуран бараж, а у случају кикса Ирске у Скопљу прво место на табели Групе 8 и пут на шампионат Старог континента. Евентуални нерешени исход у Загребу више је одиговарао Југославији, али јој је гарантовао тек бараж. У том случају опет је све зависило од Ираца...

Острвљани су имали прилично лак задатак против Македонаца. Наше јужне комшије успеле су тек два пута да победе слабашну Малту и "откину" као домаћини два бода Хрватима. Ирска је у Скопљу била велики фаворит.

Табела је уочи последњег кола изгледала овако: Југославија 16, Ирска 15, Хрватска 14, Македонија 7 и Малта 0 бодова.

Београдски дуел Хрватске и Југославије, први фудбалски након распада државе, осим нестанка струје на стадиону у Љутице Богдана 1, није донео превише узбуђења. Завршен је прилично пријатељски - 0:0.

Пред меч у Загребу владала је далеко већа еуфорија и тензија на обе стране. Био је то дуел одлуке. Притисак на обе стране био је огроман, тешко подношљив. Испоставиће се, за моћан хрватски тим и погубан. Југославија, која је такође имала екипу састављену од врхунских фудбалера, али за разлику од ривала, увек јој је нешто недостајало, највише склад, изнела је бреме далеко лакше.

Уместо подршке "коцкастима", велика енергија преко 40.000 навијача била је усмерена искључиво против гостију. На трибинама је последњи пут Хрватску уживо гледао покојни председник Фрањо Туђман (преминуо 10. децембра 1999).

У ваздуху се осећала мржња.

Дејан Савићевић испред хотела у Загребу:

Ране од свега што се дешавало тих година биле су врло свеже. Емотивни набој који је постојао на обе стране тешко је описати.

Синиша Михајловић, неочекивано, прилази огромној застави на којој пише Вуковар. Љуби је и крсти се, а навијачи, да могу, појели би га. Пљују га, гађају, али Миха у свом стилу, врло хладан одлази на загревање... Нико на трибинама не примећује Ћиру Блажевића и његове момке, прате само југословенске играче и труде се да их увреде. А, они, само додатно мотивисани, без икаквог страха крочили су у максимирски пакао.

"Хеј, Словени" се није чула од заглушујуће буке и звиждука. "Љепа наша" се орила. Играчи су се спортски поздравили и меч је почео.

Јако, оштро, нимало лепо играло се на почетку утакмице. Без неких прилика...

И тако све до 16. минута. Бокшић је оставио лопту за Асановића, некадашњи ас Хајдука маестрално погодио Шукера, после чијег трзаја главом лопта иде право уз стативу у мрежу, али Ивица Краљ феноменално брани. Практично води је из гола. Славље на Максимиру је одложено за четири минута.

Хрватска је у налету и одбрана Југославије је принуђена на капитулацију.

Шукер прима лопту и ослобађа се свог чувара, креће силовито ка Краљу, спушта лопту у простор иза леђа наше одбране, а Бокшић, уз мало проблема, јер је Краљ умало одбранио ударац, постиже гол. Делиријум!

Бокшић скида дрес, а испод њега пише "Хрватска на ЕУРУ 2000". Рано, прерано за коначно славље...

Ладић је после првог "слободњака" Михе на почеку утакмице био сигуран. Самоуверено је зграбио лопту и шепурио се у свом казненом простору, стављајући на тај начин гостима до знања ко је главни. Није дуго остао газда испред свог гола.

Михајловић је искоса са десне стране, из позиције која није била да се директно шутира, центрирао на "прву стативу", а тамо Мијатовић или Станић, свеједно је. Лопта је у мрежи, а резултат је од 26. минута поново изједначен. Тишина, па хорски звижудци прате радовање "плавих".

Репортажа СОС канала "Освајање Загреба 1999." :

Вујадин Бошков је прилично смирен поред клупе. Будимир Вујачић и Зоран Филиповић немају мира. Асановић фаулом зауставља Пиксија. Врло слична ситуација као код првог гола Југославије. Поново лопти прилази Михајловић. Сада су домаћини већ сви у страху. Знају да су прекиди највећа снага Југословена.

"И Ладић је одбранио... Није одбранио! И још једном је лопта у мрежи", чуло се у директном преносу на трећем програму ХРТ-а. Дејан Станковић, 21-годишњи везиста Лација, постиже гол. Југославија води на Максимиру 2:1!

Репортажа СОС канала "Освајање Загреба 1999" (ИИ део):

Хрвати стварају прилике и не користе их.

Провокација Јарнија, Мирковић га хвата за међуножје, а Гарсија Аранда десном беку наше репрезенатције показује пут у свлачионицу. Мирковић покало иде ка тунелу, све више свестан глупости коју је направио. Домаћа публика му звижди, он је "поздравља" са виском уздигнутом руком и три прста.

Репортажа СОС канала "Освајање Загреба 1999" (ИИИ део):

Југославија је издржала до краја првог дела, али не и до истека првог минута другог полувремена. Тандем Шукер-Бокшић решава одбрану, стрелац првог поготка у главу погађа Марија Станића, а овај спушта лопту за 2:2.

Репортажа СОС канала "Освајање Загреба 1999" (ИВ део):

Почиње невероватних 45 минута.

Југославија има играча мање, али је опаснија. Станковић, Мијатовић, Милошевић имају прилике, лопта неће у гол. Бранимо се савршено, док из Скопља стиже вест да је Македонија изједначила. Горан Ђоровић отклања последњу опасност, Аранда свира крај!

Југославија је на ЕУРУ, Хрватска у потпуној тишини испраћа госте у Београд. У Холандију и Белгију...

ОВАКО СЕ ПИСАЛО ПОСЛЕ...

ЗАГРЕБ, 10. октобра (Тањуг) - Хрватска данас тугује због неуспеха њене фудбалске репрезентације у квалификацијама за Европско првенство, а разочарење је утолико веће што су европске наде Хрвата покопали нико други до Југословени.

Утученост ремијем против најбољих југословенских фудбалера, који је, практично, значио пораз, данашња хрватска штампа је изразила већ у насловима. "Завршетак брончане бајке", "Од поподневне еуфорије до вечерњег разочарења", "Из оптимизма у дересију", "Фортуна није била Хрватица", неки су од наслова који најбоље одражавају распложење у Хрватској после синоћње утакмице.

Депримиран неуспехом хрватских фудбалера, коментатор ријечког "Новог листа" оцењује да је протекла ноћ била ноћ туге у Максимиру и у целој Хрватској.

"Плави" допутовали у Београд

БЕОГРАД, 10. октобра (Тањуг) - Фудбалска репрезентација Југославије допутовала је око 01.30 часова у Београд специјалним авионом из Загреба, где је у одлучујућој утакмици против Хрватске (2:2) изборила директно учешће на финалном турниру Европског првенства, које ће се наредне године одржати у Белгији и Холандији.

"Плаве" је на сурчинском аеродрому дочекало виąе од 1.000 навијача, који су срдачно поздравили националне фудбалске јунаке.

Дејан Станковић, стрелац другог гола за Југославију, напоменуо је како му је број "шест" на дресу поново био срећан, а затим додао:"Успели смо у мечу који је све решавао, што довољно говори о снази нашег тима."

Предраг Мијатовић:"Била је то фантастична утакмица у којој смо показали да много можемо када играмо једни за друге".

Синиша Михајловић,најбољи играч меча у Загребу: "Овај нерешен резултат, раван победи, посвећујемо нашем народу."

Славље у Београду после пласмана "плавих" на ЕП

БЕОГРАД, 9. октобра (Тањуг) - Само што је шпански судија Гарсија Аранда дао знак да је утакмица у Загребу, између Хрватске и Југославије (2:2) завршена, сирене аутомобила "пробудиле" су Београд.

Зборно место, као и увек у сличним ситуацијама, био је Трг Републике. Из свих делова града почеле су да пристижу колоне аутомобила, из којих су се вијориле југословенске заставе.

Југословенских обележја било је на претек, за шта су најзаслужнији фудбалери који су у Загребу показали право лице. Имена Краља, Михајловића, Мијатовића и осталих који су остварили резултат "по мери", била су доминатна у сваком разговору.

"Идемо на аеродром", врло често се чуло на улицама Београда, где је успех југословенских фудбалера прослављен као када су кошаркаши и одбојкаши освајали европске и светске трофеје.

Бошков похвалио своје изабранике

ЗАГРЕБ, 9. октобра (Тањуг) - Савезни селектор Вујадин Бошков похвалио је вечерас југословенске репрезентативце због тога што су, упркос чињеници да су 48 минута играли са играчем мање и бучном навијању хрватске публике, успели да у Загребу одиграју нерешено и квалификују се за Европско првенство.

Бошков је на конференцији за новинаре после утакмице изјавио да је југословенска репрезентација имала и среће, али је истакао да је и хрватска селекција имала среће, јер је играла пред својом публиком, а имала је и играча више претежни део утакмице.

Он је похвалио голмана Ивицу Краља који је својим сигурним интервенцијама уливао поверење осталим играчима, тако да је остварен повољан резултат.

Коментаришући искључење Мирковића, савезни селектор је рекао да је он, под теретом велике одговорности, био нервозан и да није реаговао како треба, јер да није узвратио Јарнију, био би кажњен хрватски фудбалер, а овако је судија видео баш Мирковићев ударац и искључио га.

Стадион Максимир у Загребу. Гледалаца: око 40.000. Судија: Хосе Гарсија Аранда (Шпанија).

Жути картони: Солдо, Станић, Тудор, Јурић (Хрватска), Јокановић, Михајловић (Југославија). Црвени картон: Мирковић (Југославија) у 43. минуту.

Стрелци: Бокшић (20) и Станић (46) за Хрватску, Станић (26. аутогол) и Станковић (31) за Југославију.

ХРВАТСКА:Ладић, Рукавина, Јарни, Солдо, Јурић, Тудор (Рапајић), Асановић, Станић, Шукер, Ковач (Бишћан), Бокшић (Шимић).

ЈУГОСЛАВИЈА:Краљ, Мирковић, Ђоровић, Јокановић, Ђукић, Нађ (Друловић), Станковић, Мијатовић (Савићевић), Милошевић, Стојковић (Болић), Михајловић.