Мађари (се) затворили, Србија земља спаса

Мигрантима пут ка Европи закрчен "хамерима", жицом и оружјем, а од данас, ко од избеглица не добије азил у Мађарској биће враћен у Србију. Прихват у Суботици, Сомбору, Кикинди, Кањижи и Шиду

Регион 15.09.2015 | 07:59

Талас избеглица ударио је јуче у бедем од жице, војника у "хамерима" и оклопним возилима претње трогодишњим затвором, затварањем у сабирне центре и контејнера обмотаним бодљикавом жицом, којим је Мађарска практично затворила границу према Србији.

Истовремено, наша земља је решила је да ове мере, које су ступиле на снагу ноћас, тачно у поноћ, дочека спремна, тако што ће отворити нове прихватне центаре за избеглице.

Током јучерашњег поподнева, мађарска полиција је затворила пружни пролаз на релацији Хоргош - Сегедин, који су избеглице масовно користиле за илегалан прелазак српско-мађарске границе.

Дуж пруге је нагомилана полиција на коњима, а простор су целог дана надлетали хеликоптери. Али, упркос бодљикавој жици и зиду дугом више од 170 километара дуж границе, мигранти су илегално улазили у Мађарску, у близини села Реске. Прилив се чак повећао из страха да не остану блокирани на ничијој земљи.

За све оне који се ипак "заглаве" у Србији, тражећи решење како да најбрже стигну до Берлина или Стокхолма, али и за оне које Мађари депортују, биће отворени нови привремени прихватни центри на северној граници наше земље: у Сомбору, Кикинди, Кањижи, Суботици и Шиду.

- Изабрани су ови градови зато што су близу мађарске границе, а већина избеглица фокусирана је на то да што пре стигне до овог дела Србије - објашњавају у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. - Затварање границе ће свакако успорити њихову проходност, па да нам се не деси превелик притисак на Кањижу, отварамо нове центре. Тачније, то су већ постојећи објекти, у којима неће бити класичних кревета, већ ће мигрантима на располагању бити само кров над главом, да им буде топло и суво. Ови објекти се тренутно не користе, а њихови капацитети зависиће од потреба. Колико буде избеглица, толико ћемо обезбедити места.

У адаптацију објеката креће се ових дана, а прва на реду је Суботица. Ако буде потребе отвараће се и други центри, али ако не буде појачаног прилива, план ће чекати у приправности.

- Реаговаћемо како ситуација налаже, не очекујемо никакав хаос на граници, ни "чепове" - кажу у Министарству рада. - Како ће се избеглице даље снаћи, то зависи од њих.

Новац за ове центре неће се обезбеђивати из буџета Србије, већ од донатора, а наша земља ће наставити да се понаша у складу са међународним обавезама, и неће затварати границе, истакао је Александар Вулин, министар за рад:

- Србија на мигранте не троши новац из буџета. Почетком године, када је доношен буџет, нисмо могли да предвидимо мигрантску кризу, као ни много снажније земље, па не би требало ни преваљивати трошкове на терет грађана. Надамо се да ће помоћ моћи да одговори на све потребе.

Он наглашава да наша земља финансира збрињавање избеглица и пренаменом средстава, кроз помоћ Комесаријата за избеглице. Ипак, највећи део новца долази од Европске комисије, УНХЦР, "Католик рилифа"...

- Очекујемо повећање броја миграната и већи притисак на северне границе - каже Вулин. - Србија мора да добије приступ европском буџету за избеглице, јер не може сама да реши овај проблем.

Број миграната се, иначе, последњих дана повећао за петину. До сада су се задржавали до два дана, али са новим мађарским правилима, то ће се, вероватно, продужити. У Хоргош је јуче до раних поподневних сати, према мађарским проценама, стигло 10 аутобуса са избеглицама из Београда, Суботице и Кањиже, а до поноћи се очекивало 20.000 људи.

Шта нас чека наредних дана за све је непознаница. Од тренутка затварања мађарске границе у оптицају су сви могући сценарији, а у већину њих укључена је и наша земља. По речима Радоша Ђуровића из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, могуће је да ће масовна хапшења избеглица који пресеку жицу и илегално уђу у ову земљу, за неко време успорити мигрантски талас. Јер вести се међу овим невољницима брзо шире.

За Ђуровића је, ипак, вероватније да ће мигранти искористити своју бројност и наставити да секу мађарску жицу, у нади да ће им њихова масовност, мноштво деце и пажња светских медија помоћи. Они верују да ће тешко бити ухапсити колоне од по неколико хиљада људи, који носе уплакане бебе у наручју. Осим тога, ако превелик број људи буде у затвору, Мађари ће схватити да им је та рачуница неисплатива, јер је један дан у прихватном центру јевтинији од затворског дана.

- Могуће је да ћемо у првом тренутку имати и "македонски сценарио", где на хиљаде људи стоји на ничијој земљи, чекајући пролаз даље - примећује Ђуровић. - У сваком случају, и ако буду мењали руту кретања, то неће бити одједном, јер је и кријумчарима људи потребно неко време да се пребаце на друге опције.

Као мање вероватне, али ипак могуће будуће руте, Ђуровић наводи правац кроз Србију, па преко Шида у Хрватску, а онда или ка Словенији или опет ка Мађарској. Ту је и опција преко Србије, па у Румунију, и опет у Мађарску, али и варијанта са Србијом, БиХ, Хрватском, па даље. Проблем код ове последње је што Босна затвара избеглице док одлучује о њиховим захтевима за азил, па им тако успорава кретање. Зато нерадо иду у БиХ. Што се тиче осталих рута, проблем је што постоје контроле на границама између земаља, јер већина наших суседа, изузев Мађарске, није у шенген зони. Ипак, између њих и Мађарске нема зида, ни војника...

Чак и ако их успоре мађарске мере, лоше време и неповољно море, избеглице се неће зауставити, јер немају где да се врате. Са овим се слаже и комесар за избеглице Србије Владимир Цуцић:

- Њих тера очај и страх за њихове и животе њихове деце. Зато иду напред, немајући више шта да изгубе и тешко да може да их зауставе зид, војска, граница, река, било шта. Што се тиче Србије, наши капацитети су у пуној приправности, а полиција, војска, Комесаријат за избеглице и социјалне службе спремне су да реагују у тренутку.

И УНХЦР у Србији организоваће нову мисију на граници Србије и Мађарске. Стални координатор УН Ирена Војацкова Солорано и шеф УНХЦР у Србији Ханс Фридрих Шодер саопштили су да не само да су забринути због затварања мађарске границе, већ и због погоршања временских услова. Постоји бојазан да ће се избеглице дуже задржавати на територији Србије и бити више изложене експлоатацији кријумчара и других криминалаца.

УНХЦР процењује да већ сада више од 12.000 избеглица из Сирије и других ратом разорених земаља борави у Србији у сваком тренутку. Ако транзит буде успорен, људи ће се окупљати на северној граници, што ће повећати потребе за смештајем, храном, хигијенским средствима и лекарима. Србија тренутно располаже са само 810 места за смештај тражилаца азила. Многе избеглице још спавају на отвореном, што ће ускоро постати немогуће услед промене временских услова.

(Вечерње новости)