Дјечак пјешачио 22 км стазама егзодуса
Седмогодишњи Бранислав Драгомировић из Горњих Срђевића код Српца био је најмлађи учесник марша "Стазама егзодуса" и прешао чак 22 километра без ичије помоћи по изузетно тешком терену чиме је изазвао велико дивљење свих учесника.
Република Српска 12.09.2015 | 15:55
Марш је одржан од села Тумаре на Озрену до насеља Стог на Возући чиме је обиљежен прогон 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
Бранислав је први пут учествовао на овој манифестацији лани, а било му је повјерено и мјесто на челу колоне. Његов отац Жељко који је био припадник Другог пјешадијског батаљона на озренско-возућком ратишту каже да је дјечак пожелио да истражи подручје на којем је ратовао његов отац.
Премишљао сам се да ли да га поведем али сам ипак преломио након што су ми саборци рекли да ће за њега обезбиједити ауто ако посустане, па чак и да ће га носити ако треба. Међутим, он је све стоички издржао - каже Жељко.
Увијек живахан и насмијан, Бранислав је показао да је у доброј кондицији, а чак и када су многи учесници стајали да се одморе, он је трчкарао поред њих, као да му велика удаљеност не представља ни најмању препреку.
Постао је миљеник међу борцима србачке бригаде и породицама погинулих бораца који без њега више не планирају одлазак у Возућу.
Све га занима и о свему се распитује. Интересовали су га путеви којима су крочили војска и цивили као и спаљене куће. Добро разумије ратна збивања на овим просторима, иако је тек прошле године кренуо у школу. Вјерујем да ће за неколико година већ бити способан да самостално учествује у маршу - рекао је Жељко.
Он има и деветогодишњег сина Дарија који је такође планирао да учествује у маршу, али се прије пута разболио. Заједно са мајком Рајком отишао је на циљ како би дочекао храбре учеснике марша који су пјешачили пуних шест часова.
Ако све буде по плану, идуће године ћемо сва тројица бити дио ове дугачке колоне - истиче Жељко Драгомировић.
Због свог подвига, мали Бранислав је добио и посебно признање на прошлогодишњој прослави Дана општине.
У маршу "Стазама егзодуса" учествовало је још неколико дјеце погинулих и несталих бораца са подручја србачке општине, а парастосу у Стогу је присуствовало више од 100 Српчана. Међу 459 страдалих бораца Војске РС и цивила на овом ратишту је и 31 борац Прве србачке лаке бригаде а још увијек се трага за 11 несталих бораца.
Извор: Глас Српске

Коментари / 6
Оставите коментарбане
12.09.2015 15:00Свака цаст дјецаку,а и свим уцесницима.
ОДГОВОРИТЕДрАган
12.09.2015 15:58Гледам све то и додје ми да повратим када се сјетим свега тога и видим ко то сада обиљезава. У први план су стављени "витезови" који су итекако уновцили своје србовање, за њима су ту дезертери и разни "манекени". Питам се цему сатор и пиво на обиљезавању највецег страдања Срба у последњем рату? Не видим нигдје људе који су тада зивоте ризиковали да спасу нејац уз скромну опаску да сам и сам један од њих :(
ОДГОВОРИТЕГоран
12.09.2015 17:25Потписујем све написано.
бигстар
12.09.2015 18:39Био сам у колони. И да вас демантујем... Било је у колони и бораца, цигиних пантера, бекшиних соколова, русакових тигрова, јунака из 4. озренске, 1. србачке, 1. вучијачке... Што нико не пише како је колона дочекана на улазу у Аљковиће (Сеона)? Како су појединци узвикивали:"Текбир!Алаху егбер!" А када смо се жалили федералном полицајцу који је то чуо и обезбјеђивао колону, исти је кратко одговорио:"Ма пустите пијану будалу." Како су поједине жене наговарале дјецу да гађају учеснике колоне камењем... Жалосно је што нас у колони није било неколико хиљада, да покажемо да нам је стало до тога да се то страдање цивила и војника ВРС и МУП-а РС не заборави... Када је почео парастос код Спомен крста на мјесту масовне гробнице код цркве у селу Стог, тужно је било видјети преживјеле саборце из 2/1. србачке бригаде како плачу за погинулим саборцима... У одбрани Возуће и насеља у долини Криваје према досада прикупљеним подацима животе је дало 1.008 бораца ВРС и МУП-а РС... Вјечна им слава и хвала...
ДрАган
12.09.2015 21:05Не бих да будем погресно схвацен и рекао сам да су у први план стављени неку други а не истински борци. Исто тако ми није намјера да умањујем било цију зртву у одбрани и спасавању народа тог дијела Озрена. Сви ми добро знамо тј. не знамо гдје се данас налазе кости ХЕРОЈА Возуце док су неки постали "витезови" Обиљезавање страдања народа тог краја мора бити много масовије и без сатора и бице када се појединци престану не заслузено бусати у прса.Видио сам ја ту много својих сабораца али и много сљама.Искрено ми је зао сто су мбоги моји саборци заборављени.
Добојлија
12.09.2015 20:52идимо се и следећег 10.09.2016. године... Штета што ми смо народ који је окренут нечему другом и своје жртве заборавља... Сваког 10.09. сматрам да би требало да нас у тој колони буде неколико хиљада и да одамо тако почаст за досада прикупљених 1.008 бораца ВРС и МУП-а РС који су заувијек остали на бранику Возуће... Да чујете приче преживјелих јунака...Да видите тај пут који је Возућу повезивао са Озреном (негдје широк само 2-3 км).Да видите како је народ "нормално" живио на 500 м од прве линије фронта...Сваки Србин из РС и шире бар једном у животу требао би да прође тим путем у колони...
ОДГОВОРИТЕ