Колико је извјесна канонизација Степинца?

Ако је судити према изјави хрватског надбискупа, кардинала Јосипа Бозанића, проглашење Алојзија Степинца за свеца готова је ствар. У Српској православној цркви тврде да није и да тек треба да се састану комисије две цркве и истраже чињенице. За српску страну реч је о најблаже речено контроверзној личности, сараднику Независне Државе Хрватске, док је за Хрвате он несумњиво човек достојан да буде проглашен светим.

Регион 03.09.2015 | 21:04

Да је одлука да најмлађи бискуп на свету буде проглашен за свеца сазрела, сматра Загреб. Тврде, чека се још суд Кардиналске комисије да би га папа службено прогласио светим. За Београд то није готово.

Хрвате он несумњиво човек достојан да буде проглашен светим.

Да је одлука да најмлађи бискуп на свету буде проглашен за свеца сазрела, сматра Загреб. Тврде, чека се још суд Кардиналске комисије да би га папа службено прогласио светим. За Београд то није готово.

Припремиле Сања Љубисављевић и Драгана Биберовић

"Папа Фрања не жели да одустане од канонизације јер је и лично уверен у његову светост", каже хрватски надбискуп Јосип Бозанић.

"Није тачно да је папа Фрања подржао проглашење Степинца за свеца, већ је поручио да ће о свему томе још размислити. А сви детаљи у вези са тим ускоро ће бити обелодањени", навео је патријарх Иринеј.

У међувремену још није познато када ће се састати комисије две цркве задужене да истраже историјске чињенице. Поставља се питање моралне одговорности Степинца у злочинима на овим просторима. Може ли то што је био жртва комунизма да ублажи сарадњу са усташким режимом?

Са суђења се памти и његова тврдња да је било тешко бити лојалан Независној Држави Хрватској и да је писао Павелићу противећи се злочинима. Друга страна тврди да није био довољно гласан и да је учествовао у покрштавању Срба.

"Степинац је врло радосно поздравио оснивање усташке државе, тзв. НДХ. Ипак, прилично брзо се охладио јер је чуо за масовна убијања Срба. Најпре је чуо за убијања у Глини, па онда у осталим местима, и чуо је о прогонима Јевреја", каже историчар из Хрватске Славко Голдштајн.

"Његове ингеренције су биле пре свега духовне, али његов утицај је био веома велики с обзиром на изванредан, јак утицај Римокатоличке цркве у хрватском народу. Тако да његово ангажовање је далеко од онога што би се дало очекивати с обзиром на карактер и обим злочина који је вршен у НДХ", наводи историчар из Србије Милан Кољанин.

За разлику од Загреба који не поставља "да ли", већ само "када" ће у католичком црквеном календару бити уписано име светог Алојзија Степинца, за овдашње историчаре није реч о питању блиске будућности, јер је позадина процеса суочавање Римокатоличке цркве са сопственом прошлошћу.

РТС