Анализа - Партизанов прелазни рок: Да се раније "отворио"...!

Партизан је завршио прелазни рок много скромније него што се најављивало и очекивало. Бар што се тиче финиша. Да подвучемо црту.

Фудбал 03.09.2015 | 00:00

Партизан је овог лета довео десет нових играча, а утисак је да је почетак прелазног рока боље урађен него финиш.

Дошли су: леви бекови - Никола Лековић и Александар Субић, штопер Фабрисио, везни играчи - Марко Јевтовић, Никола Трујић, Небојша Косовић и Ален Стевановић, нападачи - Абубакар Оумару, Валери Божинов и Немања Михајловић.

Отишли су: голман Милан Лукач (турски Акишар), Владимир Волков (Мехелен), Никола Дринчић (Макаби Хаифа), Немања Којић (Гацијантеп), Бранко Илић (Астана), Ненад Маринковић (позајмица у Вождовац), Стефан Ашковски (позајмица у Нови Пазар)...

Жеље: Марко Девић, Милош Красић, Мирко Иванић, Саша Здјелар, Марко Ломић, Маркињос...

- Почетак прелазног рока -

Јевтовић, Трујић, Божинов и Абубакар Оумару и Фабсирио стигли су још на почетку припрема, што ће рећи да су имали времена да се упознају са екипом и да раде са њом и уклопе се. Ово се за бразилског штопера не може рећи, јер је још пре два месеца за њега тренер Зоран Милинковић рекао да ће му бити потребно више времена пошто изгледа као да је пао са Марса, а говори само португалски језик.

Утакмице које ће доћи после тога показале су да Фабрисио и даље нема добру комуникацију са екипом, пре свега са колегом из задње линије - Грегором Балажицем.

Да ли је Партизан могао боље да финишира прелазни рок? Свакако!

Оно што "боде очи" јесу ДВА милиона евра која је понудио Војводини за сјајног младог везисту Мирка Иванића. Логично питање које се поставља јесте: где су те паре биле нешто раније, када је Партизан могао да ангажује друге играче за дефицитарније позиције, али и да, можда, избори пласман у Лигу шампиона да је имао јачи састав?

Леви бек, штопер и задњи везни су позиције које су у Партизану рањиве, а повреда Валерија Божинова (који још није оправдао ни трунку очекивања навијача) додатно је ослабила нападачку линију у којој сада Милинковић има Абубакара Оумаруа, који више делује по крилу и "сидраша" Ивана Шапоњића, који има слабости, пре свега у дуел игри.

Са Абубакаром Оумаруом управа Партизана је погодила у центар! Показао је Камерунац, иако не потпуно спреман, да ће уз још неколицину староседелаца (Дарка Брашанца, Андрију Живковића, Мирослава Вулићевића и неизбежног Сашу Илића) бити кичма тима српског шампиона.

Али, остали су проблеми на другим позицијама...

Почетком јула, генерални директор Милош Вазура рекао је да "сви играчи који су доведени имају годишња примања испод 150.000 евра", а након одласка Волкова на позицији левог бека Партизан је имао само двојицу младих - Немању Петровића и Мирослава Богосавца.

"Немања Петровић је имао понуду из Немачке, али смо је одбили јер мислимо да ће вредети више. Он је млади репрезентативац и не знам зашто бисмо доводили бека, кад имамо њега", рекао је Вазура тада, дакле почетком јула.

Највеће појачање Партизана овог лета јесте останак Андрије Живковића. А функционери Партизана тврде да ће он остати до јуна, када ће му бити понуђен нови двогодишњи уговор. Исхитрене изјаве појединих челника Партизана (потпредседника Милорада Вучелића) о плати од милион евра, можда и превелика очекивања од момка који је још тинејџер, "сломиле" су га кад је било најпотребније. Али, он има велики кредит код навијача и без њега се, једноставно, не може. Уосталом, не сме се заборавити реванш против Стеауе у Београду!

Када се мало вратимо у прошлост, лако ћемо закључити да је Партизану у мечевима против БАТЕ Борисова недостајао мотор на средини терена. А тај мотор могао је да буде Никола Дринчић. Да му се изашло у сусрет, пре свега у финансијском смислу, Дринчић би остао и био би задовољан, а зна се шта значи задовољан фудбалер. Има и навијача Партизана који сада критикују управу што је пустила Бранка Илића, али је чињеница да је Словенац пошто-пото желео да иде и жеља му је услишена.

После Стеауе доведен је Небојша Косовић, али њега још нисмо видели на делу, па о њему не може ни да се суди.

Од других поменутих нових играча, после Абубакара, највише до сада је показао Марко Јевтовић, који, истина, прави грешке, показао је и наивност у мечу против БАТЕ Борисова у Белорусији, али би он, када се устали и охрабри могао да буде важна карика у Партизановом тиму.

- Финиш прелазног рока -

Када је враг однео шалу, односно када се догодило отрежњење и када се схватило да овај тим Партизана, без јаке клупе, не може да издржи борбу на више фронтова (а у сусрет Лиги Европе), кренуло се у напад на појачања.

Шта се све догађало последњих дана прелазног рока и шта је све истина вероватно нећемо сазнати никад или ћемо сазнати за коју годину (као, рецимо, у случајевима Лазара Марковића и Александра Митровића. И то не потпуну истину!).

Да ли су из управе Партизана погрешили што су пуштали да "цуре" информације о играчима који су на списку жеља, да ли је могуће да тако јак клуб не може да се одупре свим притисцима и да му се "минирају" трансфери, како то сада каже Милорад Вучелић? И ако је тачна Вучелићева тврдња, онда је Партизан потучен до ногу!

У једном дану дошла су два лева бека (Никола Лековић и Александар Субић), а потом и везиста Ален Стевановић, који је имао највише кредита код Синише Михајловића док је био селектор репрезентације Србије. Михајловић је ставио Стевановића у ватру против Хрватске у Загребу у квалификацијама за Светско првенство и... није испало добро.

Као играч Торина (званично) Стевановић је више је био на позајмицама него што је био играч Торина, а његова форма је под великим знаком питања. Мада, какав је квалитет српског фудбала, не сме се потцењивати ниједна лига, па ни Серија Б!

Пробао је Партизан, истина, да доведе левог бека пред двомеч са БАТЕ Борисовим, али је прича око Марка Ломића завршена пред потпис. Обе стране имају своју верзију догађаја. Епилог је да је Партизан у најважнијим утакмицама сезоне остао са недовољно искусним Немањом Петровићем на левој страни.

Али вратимо се на причу о оних ДВА милиона евра (и понављамо, не знамо да ли је све то истина и шта се све ту заиста догађало) и присетимо се играча који је био у Партизану, али само на тренинзима - Бразилца Џонатана, којем је био истекао уговор са Интером. Тренирао је Бразилац са Партизаном, а на питања да ли би црно-бели могли да га ангажују, увек се одговарало: "Он је прескуп".

Да је њему понуђено нешто више новца (не тих два милиона евра, али свакако нека солидна сума), Џонатан би можда и пристао, а Партизан имао искусног играча на позицији левог бека. А такав му треба за искушења у Лиги Европе.

"Он тренира са нама, изузетан је момак. Лепо смо га прихватили и свлачионица га је заволела, али када неко зарађује два-три милиона годишње... Његов долазак би био феноменалан, али закључите сами... Биће таквих ствари једног дана", рекао је новинарима тренер Партизана Зоран Милинковић 31. јула.

Када се подвуче црта - Партизан је морао много боље ако мисли да у Лиги Европе не игра више само епозодну улогу, али и ако мисли да издржи борбу у такмичења, пре свега у првенству у којем већ има два пораза.

Доведен је само један штопер који се, најблаже речено, није уклопио (Фабрисио), тек сада су доведена два лева бека, од којих један нема искуство играња у Европи (Субић), а други је играо тек годину дана у Пољској (Лековић).

Највећи проблем Партизана остаје средина терена. Ако нема Саше Илића (али и он више не може толико!), онда је организација игре, односно "плејмејкер" такође акутни проблем екипе Милинковића. Стефан Бабовић који носи број 10 на леђима (а зна се шта је "десетка" увек представљала у фудбалу), у досадашњем току сезоне није показао оно што се од њега очекује, нити да може потезом или сва да реши меч, да асистира, "направи разлику", како се то каже (постигао је гол у Београду против Диле Гори, да не заборавимо).

Али, и тој "десетки" треба неко да чува леђа, да не брине шта ће ако погреши, јер зна да ће неко бар пробати да исправи грешку. Тај неко је задњи везни. У Партизану га тренутно нема. Односно, нема тог класичног "чистача" на средини терена. Дарко Брашанац, уз Абубакара, најбољи играч Партизана у досадашњем току сезоне или најконстантнији преузео је више улога на себе - и "чисти", и "пакује", и шутира. И њему треба подршка.

Како би могао да изгледа тим Партизана како сада ствари стоје:

Живко Живковић - Вулићевић, Балажиц, Фабрисио, Лековић, Јевтовић, Саша Илић (Бабовић), Брашанац, Андрија Живковић, Ален Стевановић (Божинов кад се опорави), Оумару.

Дакле, врло мало измена у односу на постојећи састав.