Пола свијета оградило се струјом и жицом

Планета “испресецана” разним оградама, државне границе постале струјна и минска поља. Таласи миграната се преливају преко свих баријера без проблема.

Свијет 30.08.2015 | 10:23

Немоћ Брисела да реши, без преседана најтежу мигрантску кризу на тлу Старог континента, поједине земље Европске уније покушавају да премосте - зидовима. Изградња баријера на граници није овдашњи “пелцер”, али се успешно примила.

Мађарска подиже жичану ограду високу четири метра на граници са Србијом, уз образложење да јој отуд долазе избеглице са Блиског истока, Африке и Азије. Турци су почели изградњу бетонског зида на граници са Сиријом, а у 2018. години, нићи ће стотине метара бодљикаве жице на међама између Русије и Естоније и између Русије и Украјине.

Анкара је повећала безбедност дуж својих граница, да би спречила стране џихадисте да улазе у Сирију, а милитанте у Турску. Зида 45 километара дугу бетонску баријеру, а већ се стартовало са деоницом од 12 километара у близини града Рејханли. Ово место у провинцији Хатај, главна је тачка за кријумчарење и прелазак људи из Сирије у Турску.

У Талину планирају да дигну зид са бодљикавом жицом висок два и по метра, у дужини од 108 километара. Покрио би две трећине границе са Русијом. Вредност посла премашује 70 милиона евра. И украјинска влада је покренула пројект изградње зида дуж границе са Русијом који, такође, треба да буде изграђен 2018. године.

Кенија планира да се зидом одвоји од Сомалије, да би спречила упаде исламских екстремиста Ел Шабаба на своју територију. Иран се ограђује од Пакистана, Индија је то већ урадила, а сад исте планове има и на граници са Бангладешом. Бразил зидом жели да заустави шверцере из Парагваја. Исти мотив навео је Индију да зида и на граници са Бангладешом, пошто је његова ограда ка Пакистану оправдала очекивања.

Израелци су се одвојили од Палестинаца, руковођени политичким мотивима. Идентичан циљ, мада из сасвим других, економских разлога, имале су САД кад су се зидом одвојиле од латиноамеричке беде.

Џорџ Буш млађи је одлучио 2005.године да заустави талас миграната са сиромашног југа, па је подигао хиљаду километара дугу ограду на трећини границе са Мексиком. Пет година и много милијарди долара касније, пројект је обустављен, пошто се испоставило да ће ограда, макар “подржана” термалним камерама и дроновима, пасти на испиту заустављања сиротињског стампеда који иде “трбухом за крухом”.

Американци су подизали зидове и по Блиском истоку. Године 2007. саградили су ограду и у ирачком граду Адамија, у намери да раздвоје тамошње шиите и суните и прекину талас насиља.

Чврста граница између Кувајта и Ирака, коју чине разне баријере, директна је последица инвазије Садама Хусеина на Кувајт 1990. године. Укупна дужина ограде је 190 километара. И на граници Ирака са Саудијском Арабијом постоји зид дуг чак 900 километара. Његову изградњу је наредио саудијски краљ Абдулах да би се заштитио од терориста.

Бодљикава жица постављена је и на граници између Грузије и Јужне Осетије. Градња је почела одмах после рата 2008. године, али је видљива од пре две године. .

Већ 60 година, један од “чувенијих” зидова стоји између две Кореје. Демилитаризована зона дуга је 248, а широка четири километра. Прелаз из једне у другу Кореју спречавају ограде кроз које је спроведена струја. Додатно га “ојачавају” минска поља и противтенковске баријере. Од 1974. године зид дели и Кипар, на турски и грчки део.

На листи најпознатијих зидова на свету је и онај на Западној обали, који је изградио Израел. Дуг је око 700 километара. С друге стране зида, остало је око 23.000 Палестинаца.

Берлински зид пао је пре четврт века, а у престоници Северне Ирске, Белфасту, још стоји 99 зидова. Први је изграђен пре 40 година, са циљем да спречи сукобе између католика и протестаната.

Извор: Новости