Градишка: Раскол унутар СНСД-а

Поход на фотељу начелника општине, Зорана Латиновића, Аџићу се обио о главу попут бумеранга. За разлику од Латиновића који више нема разлога за бригу (сви законом предвиђени рокови за његов опозив су истекли), своју партијску, а можда и директорску фотељу у градишкој „Електродистрибуцији“ сада покушава сачувати Зоран Аџић.

Његови највећи ривали у градишком СНСД-у (мада међусобно супротстављени) Никола Крагуљ и Ненад Кесић, сада задовољно трљају руке због Аџићевог политичког бродолома.

Градишка политичка бурлеска се наставља. Нови леци „агипроп“ садржине освићу по поштанским сандучићима. На мети је овај пут, в.д. дирекотор Дома Здравља др Милан Шврака.

Замјера му се због високих примања, која остварује као в.д. директор и народни посланик. Сигурно је, кажу, да летак није писао Славко Дуњић. Не зато што би то било лицемјерно од овог градишког мултимилионера, већ због тога што он ништа својом руком не ради.

Довољно он има оних који голим рукама за његов рачун змије даве. Он лично их сматра „робом за једнократну употребу“. Попут шприца које увози из Кине и дистрибуира их по цијелој БиХ остварујући вишеструку зараду.

По рецепту др Дуњића, систем „једнократна употреба“ примјењује и Зоран Аџић, актуелни лидер градишког СНСД-а. Систем је тестирао на Урошу Граховцу, несуђеном предсједнку Скупштине општине Градишка у петом неуспјелом покушају.

Дуњић ипак није обичан играч, он је за Аџића велики мајстор ове игре. „Једнократно је употријебио“ и њега и општински одбор СНСД-а. Урадио је то, наравно, у договору са лидером те странке Милорадом Додиком. Додик му је на располагање дао градишки СНСД у знак захвалности за подршку у Скупштини Републике Српске и удар који преко фантомског „изворног СДС 1990“ врши на своју дојучерашњу странку.

Тражи се Урош Граховац

Након што је Врховни суд Републике Српске уважио жалбу предсједника Скупштине општине Радислава Дончића, Граховцу је пао у воду, још један, покушај да заузме његову фотељу. Он је претходно, уз асистенцију полиције, провалио у канцеларију предсједника Скупштине општине и од тада му се губи сваки траг.

Неки тврде да је на одмору, а други да се скрива негдје у „освојеној канцеларији“ одлучан да га из ње неће више нико истјерати чак и ако га међу многобројним фасциклма и регистраторима успију и пронаћи. Уроша Граховца је на позицију предсједника општине изабрала већина одборника на сједници у градишком Културном центру почетком фебруара.

Након раскола у локалном СДС-у, четири одборника која контролише Славко Дуњић и одборници ДНС-а су заједно са одборницима СНСД-а формирали већину која је између осталог донијела одлуку о опозиву Дончића и именовање на његово мјесто Уроша Граховца.

Начелник општине Зоран Латиновић, предсједник Скупштине општине Радислав Дончић и општинско руководство нису признали легитимитет овом „скупштинском засједњу“ и примопредаја дужности и поред више покушаја у којима је учествоала чак и полиција није успјела.

Аџићев Бумеранг

Игра се међутим и без несталог Граховца наставља. Сада на другом терену. Поход на фотељу начелника општине, Зорана Латиновића, Аџићу се обио о главу попут бумеранга. За разлику од Латиновића који више нема разлога за бригу (сви законом предвиђени рокови за његов опозив су истекли), своју партијску, а можда и директорску фотељу у градишкој „Електродистрибуцији“ сада покушава сачувати Зоран Аџић.

Његови највећи ривали у градишком СНСД-у (мада међусобно супротстављени) Никола Крагуљ и Ненад Кесић, сада задовољно трљају руке због Аџићевог политичког бродолома. Мали је ово град да се није чуло када је Кесић јасно и гласно рекао: „Само још мало да пометем Аџића па онда крећем на општинску власт“!

Након што је од Зорана Латиновића изгубио изборе 2012. Крагуљ је смијењен са чела општинског одбора СНСД-а и на његово мјесто постављен је Зоран Аџић. Иако је у претходном мандату био један од најактивнијих посланика те странке Ненад Кесић се на изборима прошле године није нашао ни на посланичкој листи.

Аждић не трпи конкуренцију па је Кесића крајем прошле године безуспјешно покушао искључити из странке. Тиме се замјерио и самом Милораду Додику чија блискост с Кесићем је неупитна. То и јесте један од разлога због којих је Додик олако жртвовао Аџића и ставио га под Дуњићев патронат.

Након што буде и званично смијењен са те позиције, око Аџићеве партијске фотеље битку би могла водити Кесићева и Крагуљева струја у странци. Кесићеве шансе су ипак веће, обзиром да Крагуљ и није толико загријан за ту позицију. Њему се мора признати политичка мудрост, којом је и савјетовао Аџића и екипу да се „не бламирају“ и нарушавају углед странке у Дуњићевом, нимало пријатном, загрљају.

У позицији да разочараном чланаству објасни зашто је „са ђаволом тикве садио“ – Аџићеве шансе су готово никаве. Тај „ђаво“ у очима окорјелих додиковаца (а и многих других) управо је бивши СДС-овац др Славко Дуњић. Њему на располагање Аџић је протеклих мјесеци на тацни сервирао градишки СНСД. По Додиковој вољи, ваљда. Да се у Аџићево рушење озбиљно кренуло указује и све чешће помињање његових, у најмњу руку, сумњивих послова са бандерама и трафостаницама.

Тандем „Бројаница – трафостаница“

Због Дуњићеве склоности да стално врти бројанице, овај двојац често зову и тандем „Бројаница-трафостаница“. Ко ће од овог савезиштва имати већу корист – није тешко претпоставити.

Оно што је и политичком лаику у Градишци јасно, јесте да је у савезништву са Славком Дуњићем, Тихомиром Михајловићем, Радомиром Пјанићем... свако ко има икакав озбиљан и дугорочан план увијек на губитку. Порази дсавезника њихови су успјеси.

Дуњић је махер који је увијек на добитку и који одлучно послује са сваком влашћу. Док се клео да га је „Бог дао и учланио у СДС“, остварио је милионске зараде, тако што је његова фрима „Влемедик“ д.о.о., била и остала један од главних снабдјевача медицинским материјалом болница које предводе кадрови из СНСД-а.

Одлично је пословао и са Домом здравља у Градишци док је на његовом челу био Тихомир Михајловић. Управо смјена овог Дуњићевог пулена, који је, бјежећи пред вихором рата напустио родно Косово и Метохију, послужила је као непосредни повод за његов сукоб са СДС-ом.

Дуњић, нема идеологију, пријатеље, савезнике, има само личне интересе. „Како вјеровати човјеку који на предизборном скупу врти бројанице и лаже? Његов загрљај већ кошта СНСД.“ Тако мисли мој саговорник из градишког СНСД-а:

„Умјесто да указујемо на слабости локалне власти на челу са Латиновићем и Дончићем, ми смо постали филијала Славка Дуњића, који је симбол свега негативног последњих 30 година у Градишци. Од ратног профитерства до поратног богаћења. Сада врти бројанице гледа народ у очи и лаже“.

Аџић је жртвовао Уроша Граховца. Колико га је јасно и гласно подржавао док је он јуришао на општину!? Зашто је Граховац прихватио ту назахвалну улогу? Има обавезу према Аџићу. Након што је одрадио два мандата предсједника општине Аџић, га је фиктивно запослио у „Електродистрибуцији“.

На посао није долазио, али је зато са позамашном отпремнином отишао у пензију. Не јуриша се ни њему под старе дана на хладно општинско здање, али дуг је дуг и „зао друг“... Зато негдје у тишини сада одмара и размишља како да сјаше са магарца на којег га је Аџић натоварио и послао у јуриш на Општину...

„Граховац је тој општини и тако био ближе наго што ће Аџић икада, захваљући својој погрешној политици прије свега савезништву са Дуњићем бити. Врло скоро неће бити близу ни фотеље предсједника општинско одбора Градишка“, каже мој извор у врху ове странке.

Аутор: Миљан Ковач

Извор: Импулспортал.нет