Приватни авиони окупирали небо БиХ

Над небом БиХ крстари 78 регистрованих цивилних авиона и хеликоптера, од којих је готово свака трећа летјелица у приватном власништву.

Према евиденцији Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ, од овог укупног броја регистрованих летјелица, 22 су у власништву физичких лица, чији идентитет, како кажу, не могу и не смију да откривају.

Ко приватно лети?

Приватни авиони и хеликоптери свуда су привилегија богатих, међутим, код нас тврде да то није тачно, јер су многе летјелице јефтиније од неких аутомобила који се могу видјети на путевима. Ипак да је ово спорт само за оне имућније, најбоље показују цијене појединих авиона и хеликоптера, као и обука коју је потребно проћи, ако се жели летјети.

Најскупљи приватни авион у Српској плаћен је 80.000 марака. Ријеч је о "цессни 172", која је регистрована у Бањалуци, а чији је власник, како сазнајемо, један Италијан.

Веома скупе једрилице у БиХ посједује и Аероклуб "Изет Курталић" у Високом. Овај аероклуб је прије неколико година набавио двије нове моторне једрилице "Л13 Бланк" чија је укупна вриједност износила око 200.000 марака.

Секретар тог аероклуба у Високом Сабрија Лимо нам је открио да су приватне летјелице најчешће у рукама успјешних бизнисмена или бивших пилота и заљубљеника у летење.

- Ми у хангару поред наших имамо и четири приватна авиона. Један је у власништву фармацеута Расима Јусуфовића из Тузле, који живи у Сарајеву и повремено долази да лети. Ту је и Фахрудин Крешталица, бивши пилот и контролор летења на аеродрому у Сарајеву, који посједује "цессну" - прича Лимо.

Најскупља приватна летјелица у БиХ, како истиче Лимо, је у власништву је фирме "Копекс-Сарајлић" из Тузле.

- Ријеч је хеликоптеру са млазним мотором, који је коштао око 1,5 милиона марака - каже Лимо и додаје да хеликоптер имају и предузетници браћа Станић, власници фирме "Станић гроуп".

Авионе имају и приватне фирме "Екобел", "Авиопива", "Међугорје аирлинес", "Атеље клуб", "Икар аир", те неколико удружења у Сарајеву, Тузли и Бихаћу. Највише летјелица је регистровано на аероклубове. Тако Аероклуб Приједор има 15 летјелица, а Аероклуб "Свети Илија" пет.

Трошкови и обавезе

Када купи авион, власник мора да испуни законске стандарде, а један од најважнијих јесте да је у близини овлашћени аеродром са којег може полетјети. С тог аеродрома власници морају да пођу и када службено и приватно путују у иностранство. У БиХ постоје спортска писте у Тузли, Бихаћу, Ливну и Приједору, међутим, летови се пријављују аеродромима у Сарајеву, Мостару, Тузли и Бањалуци.

Авиони и хеликоптери се обично купују путем интернета. Нова једномоторна "цессна 172" са четири сједишта у САД-у кошта око 200.000 долара. Половни авиони су, наравно, јефтинији и њихова цијена зависи од старости и опреме. Понуда је прилично велика и цијене се крећу од десетак хиљада евра па навише. Готово сви власници авиона у БиХ своје летјелице су купили у иностранству, и то углавном у Њемачкој. Већина власника авиона сами пилотирају, јер су стекли дозволу у једном од десетак аероклубова колико их има у БиХ. Обука у приватним авио-школама у БиХ креће се од пет до седам хиљада КМ. Међутим, набавка авиона у односу на њихово одржавање представља најмањи трошак. Годишње одржавање авиона кошта око 4.000 марака.

Неки од авиона у БиХ који су у приватном власништву

- Цессна 150Г

- Цессна 172 П

- Л13 Бланк

- Строцх

- Моране МС894А

- ДГ 101Г

(Глас Српске)