"Нецивилизовано је славити злочин у Олуји"

Предсједник Асоцијације избјегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир слављење Олује у Хрватској окарактерисао као нецивилизован чин.

Милојко Будимир изјавио је да је жалосно што је хрватска политика и даље на таквим позицијама да слави "Олују", иако је она била етничко чишћење властитих држављана српске националности.

Будимир је изразио жаљење што Хрватска и двије године након добијања чланства у ЕУ истрајава у неприхватању принципа цивилизованих земаља и одбија да уважи аргументе Међународног суда правде, који каже да је "Олуја" злочин и да њену годишњицу не би требало славити.

Он је поручио да избјегличка удружења сматрају дан прогона Срба у "Олуји" најтужнијим датумом за Србе на простору Хрватске од краја Другог свјетског рата.

"Подржавамо став Владе Србије да се 5. август прогласи за Дан жалости, јер је то заиста, најтужнији датум који је везан за Србе послије Другог свјетског рата, то је датум који подсјећа на сва страдања и патње Срба током 20. вијека на простору Хрватске", рекао је Будимир.

Он је истакао да избјегли Срби из Хрватске сваке године изнова изражавају своје незадовољство очекујући да ће јавност у Хрватској коначно схватити да то није дан који треба обиљежавати и славити као Дан побједе јер ту није било никаквог рата, него је под притиском хрватске војске и полиције становништво једноставно било приморано да напусти тај простор.

Поводом 20 година од прогона српског народа, Будимир је подсјетио да је у "Олуји" убијено или нестало око 2.000 Срба, а више од 250.000 их је напустило Хрватску.

Будимир напомиње да су страдали они Срби који тада нису напустили своје домове, јер су послушали тадашњег хрватског предсједника Фрању Туђмана.

Када се броју тада прогнаних, додају избјегли и прогнани за вријеме акције "Бљесак" или од почетка 1991. године, испоставља се, како наводи Будимир, да је око 500.000 Срба прогнано из Хрватске.

"Ту није било никакве ратне побједе, него је добијен празан простор, етнички очишћен, тако да је Хрватска данас једна од најчистијих етничких држава, не само у Европи, него и у свијету", рекао је Будимир.

Он је оцијенио да лоше стање људских и грађанских права Срба у Хрватској данас подсјећа на оно из периода 90-тих, јер та чланица Европске уније не поштује обавезе преузете из међународних и билатералних уговора.

Једино Хрватска, како подсјећа Будимир, није вратила својим избјеглим и прогнаним грађанима српске националности више од 30.000 станарских права, није обновила порушене и оштећене куће, око 50.000 пензионера никада није добило пензије.

Србима није враћена штедња, а Хрватска није извршила ни ексхумацију и идентификацију посмртних остатака ни 20 година послије завршетка сукоба, закључио је Будимир.