Власник 37% градског земљишта чека стечај

Завод за изградњу Бањалука налази се на рубу стечаја, иако је и катастарски и грунтовно власник 0,37 одсто од 28 милиона квадратних метара градског земљишта, односно око 103.000 квадрата.

То је 2008. године и евидентирано протоколом између града и ЗИБЛ-а, а ЗИБЛ посједује и уредну документацију да је градско земљиште чији је власник стечено теретним путем. Просјечна цијена градског земљишта у Бањалуци, у зависности од зоне у којој се налази, креће се у распону од 150 до 500 КМ, па није тешко израчунати да ЗИБЛ у свом посједу има земљиште вриједно неколико десетина милиона марака. Иако се од укупног земљишта у власништву ЗИБЛ-а од око 103.000 квадрата један дио односи на тзв. репове, односно дијелове парцела од по свега неколико квадрата, укупна вриједност земљишта опет се мјери у милионима марака.

Из тога је јасно да зграда ЗИБЛ-а у строгом центру Бањалуке није оно на шта су мешетари бацили око, већ да грађевински лоби мјерка вишемилионски вриједно земљиште којег жели да се дочепа кроз стечајни поступак у овој установи. ЗИБЛ је за посљедњих неколико година од највеће и најреферентније архитектонско-грађевинске куће у Српској дошао на руб стечаја. Упркос томе што није приватизован, пошто је град Бањалука још власник 67 одсто акција, ЗИБЛ из низа разлога и те како заслужује да се нађе у серији текстова о краху бањалучке привреде.

ЗИБЛ ове године биљежи 50 година од оснивања, а под данашњим називом ради од 1979. године, када су се ујединили Предузеће за изградњу Бањалука, Стручна служба СИЗ-а становања Бањалука и Дирекција за изградњу Регионалног медицинског центра Бањалука. Тада формирано Друштвено предузеће ЗИБЛ, у процесу фамозне "претворбе" друштвеног у државно власништво, преименовано је 1995. године у Основно државно предузеће Завод за изградњу. Поступак приватизације државног капитала у овом предузећу започео је 2003. године, а окончан 2004. године, када је коначно преобликовано у акционарско друштво у којем град Бањалука има нешто више од 67 одсто акција. Највећи мали акционар је Дарко Тадић, који контролише 17,3 одсто акција, док је остатак у рукама ситних акционара, који посједују од 0,24 до 0,37 одсто акција.

Специфичност ЗИБЛ-а и оно што ово предузеће чини веома интересантним лежи у чињеници да је ЗИБЛ на основу прописа који су важили до почетка рата на овим просторима у име инвеститора обављао све послове у вези са грађењем. Поједностављено, све послове, од добијања употребних и грађевинских дозвола, па до техничког пријема обављао је ЗИБЛ, а тек послије техничког пријема, изграђене некретнине су преношене на стварног власника, односно у земљишним књигама уписиване на инвеститора. Почетком рата тај процес је стао, па су све парцеле и сви објекти чију изградњу је неко други платио остали уписани на ЗИБЛ, а грубе процјене показују да се њихова вриједност мјери десетинама, па и стотинама милиона марака.

То је и до данас отворено правно питање, које је додатно закомпликовано одлуком бањалучке градске управе из 1996. године, када је више од 280 пословних простора које је ЗИБЛ градио удруженим средствима различитих предузећа и инвеститора и који су били уписани на ЗИБЛ пренесено на град Бањалуку. Пошто је ЗИБЛ у земљишним књигама практично био само формални власник поменутих непокретности, јер је њихова изградња финансирана средствима различитих инвеститора, њихово преписивање на град Бањалуку је правно потпуно недоречено, а због неријешених имовинско-правних односа између ЗИБЛ-а, града Бањалука и инвеститора поменутих некретнина, све ће на крају морати да добије судски епилог. У јавности се годинама говори да мотиви за још неразјашњено убиство бившег радника ЗИБЛ-а Милана Вукелића леже у томе што је хтио да објелодани незаконите радње управо у вези с прометом тих некретнина.

Суноврат ЗИБЛ-а започео је прије пет година, а у децембру прошле године градска скупштина је одгодила јавну расправу и практично сторнирала одлуку о формирању градске дирекције за изградњу и развој, чиме је закочена идеја која је представљала сламку спаса за ЗИБЛ.

Наиме, стратегију и елаборат о формирању дирекције израдила је Градска развојна агенција, а њоме је било предвиђено да се та агенција, затим Центар за развој и унапређење села, Туристичка организација и ЗИБЛ обједине и формира јединствена дирекција за изградњу и развој која би била смјештена у атрактивној згради ЗИБЛ-а у центру Бањалуке. Планираном стратегијом би се повећала ефикасност и смањило буџетско издвајање за рад градских установа, али у децембру прошле године све је одгођено на неодређено вријеме.

Својеврстан парадокс представља и чињеница да је директор ЗИБЛ-а Александар Цвијановић, иначе супруг премијерке Републике Српске, у октобру поднио оставку на директорску функцију и прешао да ради у приватни Институт за грађевинарство ИГ, који се бави практично истим пословима као и ЗИБЛ, чиме је, како тврде упућени, прекршио клаузулу конкуренције. Поред тога, Цвијановић је свом насљеднику на челу ЗИБЛ-а Војиславу Тешановићу у аманет оставио неколико неисплаћених плата запосленима и катастрофалну финансијску ситуацију.

Да је ЗИБЛ практично пред стечајем, прије неколико дана потврдио је и сам директор Војислав Тешановић, који је пред Скупштином града рекао да би "ЗИБЛ за најдаље шест мјесеци могао отићи у стечај уколико не буду предузете мјере стабилизације". Скупштина града је усвојила информацију о пословању ЗИБЛ-а за 2014. годину, као и закључак да се формира посебна радна група са задатком да достави приједлог о изласку ове градске установе из кризе.

У усвојеној информацији се наводи да је ЗИБЛ прошлу годину завршио са минусом од 910.000 КМ, а наводи се и да су приходи од послова које је ЗИБЛ обављао за град Бањалуку опали са 1,5 милион КМ у 2007. години на свега 380.000 КМ у прошлој години. У информацији се наводи и да су на смањење прихода утицале и "стагнација привредних активности, глобална економска криза, конкуренција, те промјене у законској регулативи", али упућени тврде да иза уништавања ЗИБЛ-а стоји моћни грађевински лоби који је бацио око на вриједну имовину и земљиште ове установе.

Кривични поступци због књижења замљишта

Градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић, послије сједнице градског парламента на којој је расправљано о ЗИБЛ-у, најавио је да ће покренути кривични поступак против одговорних уколико се испостави као тачно да је ЗИБЛ све градско земљиште прекњижио на себе.

"Градско грађевинско земљиште без одлуке Скупштине града нико није могао да пренесе на себе, па ни ЗИБЛ. Уколико је тачно да је то урађено, тражићу да се против одговорних покрене кривични поступак", рекао је Гаврановић.

Са друге стране, директор ЗИБЛ-а Војислав Тешановић рекао је да је ситуација веома комплексна када је ријеч о градском грађевинском земљишту и његовом књижењу на ЗИБЛ.

"То се дешавало прије 10-15 година и било је неког књижења преко задруга. Нисам имао времена да се бавим тиме, али то дио по дио рјешавају наши правници у договору са Градском управом", рекао је Тешановић.

Дирекције за развој и изградњу још у опцији

Здравко Јосиповић, потпредсједник Скупштине града, кратко је рекао да градска управа није одустала од идеје о формирању Дирекције за развој и изградњу која практично представља спас за посрнули ЗИБЛ.

"Реализација те идеје је одгођена, али се од ње није одустало. Оцијењено је да би формирање дирекције допринијело бржем и ефикаснијем раду у корист грађана, тако да ће се ићи на реализацију те идеје и стратегије", каже Јосиповић.

Извор: Цапитал.ба и Независне новине