Грчка и еврозона: Хоће ли се евро затрести

Евро је пао у односу на долар за више од 1,5 одсто после објављивања делимичних резултата референдума у Грчкој на којем је убедљиво победило „не“ понуди кредитора. Европска валута је на њујоршкој берзи пала за 1,54 одсто, тако да сада један евро вреди непуних 1,1 долар. Финансијски експерти најављују буран дан на берзама.

Регион 06.07.2015 | 19:26

О судбини евра после грчког референдума стрепња се не надвија само над деветнаест земаља еврозоне, европским и светким берзама, него и над земљама Западног Балкана.

Хоће ли се вредност европске валуте после грчког “охи” заљуљати, питање је које се чује и у Србији и Црној Гори, држави у којој је евро и званична валута.

Иако је било најављено да ће се грчке банке поново отворити у уторак, то је вероватно немогуће без ванредне помоћи Европске централне банке, од које ће, како јављају грчки медији, грчка централна банка затражити ванредну помоћ од шест милијарди евра. И док се очекује ванредни самит еврозоне заказан за уторак, сви су забављени спекулацијама о томе хоће ли грчко „охи“ земљу задржати или извести из еврозоне.

Еуклид Цакалотос, координатор преговора Атине са кредиторима, поручује да се не размишља о паралелној валути и да еврозона неће избацити Грчку, али председник Европског парламента Мартин Шулц оценио је да ће Грчка морати да уведе другу валуту дако на референдуму победи опција „не“. После је мало ублажио изјаву, па је на сопствено питање "Да ли Грчка остаје у еврозони после референдума?” одговорио:

“Свакако да остаје, али ако победи опција ‘не’, званична Атина ће морати да уведе другу валуту, јер евро више неће бити на располагању као средство плаћања".

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду и бивши члан Савета Народне банке, овако одговара на питање има ли разлога за страх да ће пасти вредност евра.

“Ако би то остало изоловано у случају Грчке, то вероватно не би био неки велики удар. То би за Грчку било вероватно драматична промена јер би увели јер би увели драхму чија вредност би нагло пала и способност Грчке да враћа дугове била би још мања, а дугови би остали; дакле, изласком из еврозоне не би се поништили ти дугови. Другачија ситуација би, разуме се, била ако би се та криза проширила на друге земље – Шпанију, Португалију, Италију – ако би све оне изашле са сличним захтевима, али ја мислим да су шансе да се то догоди мале”, оцењује Арсић.

Иако је Црна Гора земља у којој је платежно средство евро, не би требало да буде било каквог директног утицаја грчке референдумске одлуке на ту земљу, саопштио је за Радио Слободна Европа вицегувернер Централне банке Никола Фабрис.

Одговарајући на питање о могућем утицају одлуке Грчке на економију Црне Горе, Фабрис није искључио могућност индиректних ефеката, уколико грчка криза буде утицала на земље региона. Фабрис каже да Централна банка будно прати ситуацију и да постоје алтернативе за сваки сценарио.

“Што се тиче грчке одлуке, не би требало да буде њеног директног утицаја на Црну Гору јер црногорски банкарски систем није повезан са грчким банкарским системом; црногорски извоз у Грчку је занемарљив – испод једног промила, а грчке директне инвестиције у Црну Гору у прошлој години су такође биле занемарљиве, тако да директног ефекта неће бити”, каже Фабрис, који, међутим, упућује на могућност индиректних ефеката:

“Црна Гора је мала и високоотворена економија, која је у великој мери зависна од земаља региона и Европске уније, тако да уколико грчка криза буде имала негативан утицај на ове земље, ту су могући и индиректни ефекти на Црну Гору”.

Шта ће бити са грчким чланством у еврозони, напомиње Фабрис, у овом тренутку је тешко рећи, не постоје чак никаква правила за излазак из еврозоне:

“Ја лично не очекујем да ће Грчка сама затражити излазак из еврозоне, али је, с друге стране, евидентно да ће поједине земље тражити да се Грчка из ње искључи јер то урушава кредибилитет еврозоне и могуће је да ће имати неки утицај на курс евра. У основи, мислим да ће то бити политичка одлука”, оцењује вицегувернер Централне банке Црне Горе Никола Фабрис.

У Хрватској и БиХ без забринутости

Главна је порука грчке кризе за Хрватску да Еуропска унија и њени механизми нису рјешење за домаће проблеме, већ треба употријебити властиту памет, кажу аналитичари, док синдикати поручују да Хрватска унутар Еуропе треба тражити савезнике како би се промијенило актуалну политику Еуропске уније, пише Енис Зебић у тексту Различито о грчким поукама за Хрватску.

„Грчка није у проблемима због Еуропске уније, него због недостатка властите развојне политике унутар Еуропске уније", каже економиста и професор на загребачком Економском факултету Љубо Јурчић, док уредник угледног пословно-финанцијског портала банка.хр Жељко Иванковић каже да је могући излазак Грчке из еурозоне озбиљан заокрет и да би Хрватска треба позорно мотрити могућност стварања нових односа снага и унутар земаља и унутар ЕУ.

У Босни и Херцеговини се не очекују битније промјене у финансијском сектору, а ни у цјелокупној бх. економији, након референдума у Грчкој, који би могао значити дефинитиван излазак Грчке из еурозоне. Овакав исход сигурно ће имати утицаја на цијелу ЕУ, но не у великој мјери и на БиХ.

Ако се еурозона и подијели на два дијела и да одустану од еура као валуте, Њемачка вратила њемачку марку, а онда би БиХ вратила везаност конвертибилне марке за њемачку марку, кажу саговорници Аиде Ђугум у тексту БиХ без импликација у случају изласка Грка из еурозоне.

(РСЕ)