СНСД-ов кадровик Радојичић

Иако се политичари у Републици Српској углавном баве међусобним препуцавањима, док онај свакодневни живот из дана у дан постаје за већину грађана све мучнији, ти исти грађани једва да су на то до сада реаговали.

Изузму ли се кафанска наклапања и кукњаве како се тешко живи, да је скупоћа све већа, да се нема и не може...Ипак, да је власт, која је до сада прихватана таква каква јесте, прешла границу, свједочи реаговање јавности на поступке, још званично, потпредсједника СНСД-а и посланика те странке у Народној скупштини РС-а Игора Радојичића.

Од прошлогодишњих октобарских избора Радојичић се понашао попут увријеђене младе. Која шути или се фемка по друштвеним мрежама, али не чини ништа. Све до понедјељка, када је његов партијски шеф Милорад Додик саопштио да је Радојичић одлучио да иступи из посланичког клуба СНСД-а, а он сам "отворио душу".

Па истакао како његове захтјеве за промјене унутар СНСД-а нико озбиљно не схвата ни прихвата, како га се жели принудити да напусти странку и на њега тиме пребацити сву одговорност...

Причао је то Радојичић, а проговорио је први пут након више од пола године, у понедјељак послијеподне. У уторак ујутро промијенио је причу. Да не напушта Клуб СНСД-а, да је након тешких разговора с Додиком ипак нашао заједнички језик, добио обећања и сада чека да види хоће ли и бити испуњена.

А све промјене у СНСД-у, за које се Радојичић наводно залагао, свеле су се на концу на баналан захтјев – већи утјецај у унутарстраначкој кадровској крижаљци. Која је, овог пута, запела на новопеченом партијском ђаку кога је премијерка РС-а Жељка Цвијановић покушала поставити за савјетника у посланички клуб СНСД-а у Народној скупштини.

Тако је, које ли ироније, испало да је један потпуни маргиналац у питање у једном тренутку могао довести и парламентарну већину, па и саму Владу РС-а.Додик евидентно, када се већина предвођена СНСД-ом у ентитетском парламенту свела на само 42 посланика, дакле тијесну, није имао много избора него попустити Радојичићу.

Али, иако је годинама градио имиџ поштењачине и умјереног члана СНСД-а, Радојичић је и те како знао искористити свој положај и утјецај. Да супругу прво запосли као помоћницу министра финансија у Влади РС-а, а потом је лијепо ухљеби у Електропреносу БиХ, да тетку смјести на мјесто портпарола Пореске управе РС-а, и то ни мање, ни више него је у причи око тог радног мјеста изгубила судски спор.Е све то биће да се Бањалучанима до краја смучило.

Па су Радојичићу с плаката полијепљених прије неколико вечери широм града поручили "Игоре, нећеш". Односно да му се залуд надати да ће, када није постао ни премијер РС-а, ни добио какву функцију у државним институцијама, догодине засјести у фотељу градоначелника Бање Луке.

Можда је оцјена једног бањалучког универзитетског професора изречена ових дана управо за Ослобођење, да је својим посљедњим потезима Радојичић извршио политичко самоубиство, претешка. Али да је у очима великог дијела јавности изгубио сваки кредибилитет, стоји.

Посљедњих дана о њему се у Бањој Луци причало на све стране. Искључиво у контексту особе без става, којој политика служи тек за реализацију властитих интереса унутар партије у којој дјелује. Па је као такав и највећа политичка превара.Опозиција која је кренула у офанзиву окупљања нове парламентарне већине сада зна да на Радојичића не може рачунати. Но због његове хировитости, ништа у лагоднијој позицији није ни власт.

Којој сада предстоји да свакодневно стрепи хоће ли се за њим повести још који посланик, па дизање своје руке за Владине нацрте и приједлоге закона такође условити захтјевима који ће им морати бити испуњени.У овом тренутку потпуно је незахвално давати било какву процјену може ли Савез за промјене, и сам уздрман одласком из СДС-а два посланика, осигурати нову парламентарну већину и тиме принудити Додика да мандат за састав нове Владе да њеном кандидату.

Али оно што јесте сигурно је да је управо офанзива опозиције и те како уздрмала владајуће редове. У посљедњих десетак дана Милорад Додик, Марко Павић, Петар Ђокић и Жељка Цвијановић уз присуство шефова посланичких клубова СНСД-а, ДНС-а и Социјалистичке партије четири су се пута састали.

Да би наводно причали о новом сету реформских закона које би Влада требала упутити у Народну скупштину РС-а. Само што новинари у изјавама које су слиједиле након тих састанака нису чули ни ријечи о садржају закона, али су их зато и Додик и Павић и Ђокић свим силама настојали увјерити како је парламентарна већина стабилна.

И да опозиција нема шансе да ствари преокрене у своју корист, те да све што ради, ради само да "дестабилизује Републику Српску и институцију њеног јој предсједника".

Новим кредитима из мјесеца у мјесец Влада ће настојати да купи социјални мир. Који је све крхкији, јер таман кад зачепи једну рупу, вода почне цурити на десет других страна.

Власт ће зато настојати грађанима пажњу са све тежег живота покушати скренути поновним причама о референдуму о независности РС-а, механизму координације којим се РС-у желе отети његове надлежности на путу европских интеграција, резолуцијом Конгреса Странке демократске акције, страним плаћеницима који помажу домаћим издајницима у намјери да дестабилизују РС...

Само што се народ све мање на те приче прихвата.Промјене у БиХ никада се нису брзо одвијале. Тако да би се и ова политичка агонија која се одвија у мјеркању снага власти и опозиције у Републици Српској могла развући. За надати се само до краја љета, јер у противном, ко зна шта се може десити. 

Пише: Гордана Катана