Словеначки струјни удар на Српску

Ако у поступку међународне арбитраже по тужби "Електрогосподарства Словеније" БиХ буде проглашена кривом а у вези са ранијим спором око заједничке изградње и кориштења "Термоелектране Угљевик" на наплату ће доћи 1.359.645.000 КМ основног дуга и готово исто толико разноразних накнада за штете које су проузроковане током трајања поступка, тј. износ у висини буџета Републике Српске.

Шта траже Словенци?

Самоуправним споразумом у удруживања рада и средстава из 1981. године тадашња "Електропривреда БиХ" и електропривредно предузеће Словеније договорили су заједничку изградњу и заједничко кориштење термоелектране Угљевик први блок, инсталисане снаге 300 МW са одговарајућим капацитетом угљенокопа.

Већ 1989. године закључен је и други споразум такође за изградњу и кориштење "Термоелектране Угљевик 2", да би се 1990. године меморандумом о заједничкој градњи "Електране Угљевик 2" обавезале Електропривреде БиХ и Словеније и "РиТЕ Угљевик 1".

То партерство је трајало од почетка производње електричне енергије 1985. па све до септембра 1991. године до када је континуирано Словенцима испоручивана 1/3 произведене електричне енергије.

У ратним дешавањима тј. уништењем преносне станице у Ерестинову у Хрватској, та испорука струје је прекинута, како наводе из Електропривреде Републике Српске не њиховом грешком. Након рата у неколико наврата покушан је договор са словеначким партерима о даљем улагању у изграђене електро-капацитете, међутим они су се, незадовољни приједлозима, одлучили на судске поступке.

Судски поступци

У првом судском поступку против "Електропривреде Републике Српске" тражили су исплату преко 825 милиона КМ као одштету за уложене средства у изградњу објеката у Угљевику, затим 523 милиона КМ као накнаду за кориштење Термоелектране , те преко 65 милиона КМ као одштету за неиспоручену електричну енергију у период од почетка 2005. до краја 2008. године, са затезном каматом од 1. јануара 2008. године уз услов да се настави испорука 1/3 призведене електричне енергије, а која би се фактурисала по интерним цијенама.

Окружни привредни суд у Бијељини 2012. године огласио се ненадлежним, јер су уговори о партнерству у случају спорова предвиђали међународну ад хок арбитражу.

Њихову одлуку 2013. године потврђује Виши привредни суд у Бањалуци ,а судски поступак код надлежних судова у Републици Српској правосанажно се окончава одлуком Врховног суда Републике Срспске од 20. јуна 2014. године када је донесена одлука да се захтјев за ревизију одбацује као неблаговремен.

И поред тога што је још трајао поступак пред судовима у Републици Српској "Електрогосподарство Словеније" почетком 2014. године обраћа се институцијама БиХ са захтјевом за споразумно рјешавање спора око инвестиције у Угљевику позивајући се на Споразум о унапређењу заштите инвестиција који су 2001. године потписале Словенија и БиХ, тражећи исти износ одштете као што су невели у судским поступцима.

С обзиром на то да судови до тада нису донијели коначне пресуде Електропривреда али и Правобранилаштво Републике Српске, те словеначке захтјеве називају неоснованим и беспредметним.

Упоредо са судским поступцима, мада се то како наводе у "Електропривреди Републике Српске" коси са правилима арбитраже, "Електрогосподарство Словеније" покреће и поступак арбитраже код Међународног арбитражног центра за рјешавање инвестиционих спорова у Вашингтону, али и тужбу против "РиТЕ Угљевик" по Закону о арбитражи Републике Србије.

Арбитражно тијело сачињавају три арбитра и то по један представник страна у спору, те трећи кога именују два претходно изабрана.

Тада се у цијели процес укључује и Влада Републике Српске ангажујући правне и друге консултанте.
Правобранилаштво БиХ обавјештава Међународни арбитражнио суд да ће арбитар у име БиХ бити професор Маја Становиковић из Новог Сада, док су предстваници "Електрогосподарства Словеније" за арбитра именовали Јана Паулсона из САД. Договором арбитара, мјесто арбитраже биће Хаг, а избор трећег арбитра је у току.

И Управа "РиТЕ Угљевик" у међувремену је именовала осмочлану комисију састављену од стручњака из разних области који су добили мандат да разговарају са потенцијалним арбитрима, адвокатским и косултантским канцеларијама како би прикупили податке и на најбољи начин заступали БиХ и "РиТЕ Угљевик" у споровима.

Да су се својски потрудили у избору личности, говори и податак да је у тим именован професор Витормир Поповић, његов син, адвокат Александар Поповић, те професори права Александар Ћирић из Ниша и Радован Вукадиновић из Крагујевца.

Ангажована је и адвокатска канцеларија Арнолд и Портер из Лондона коју предстваљају адвокати Димитријем Јевсејев и Петер Никитин, као и тим адвоката који предводи Зденко Томановић и Ристо Којић.

Судећи по висини основног одштетног захтјева у износу од око 700 милиона евра, те трошковима поступка који се процијењује на 8 милиона долара, та међународна арбитража биће процес вијека.

Ко су у арбитри

Јан Паулсон радио је као савјетник, или арбитар у више стотина међународних арбитража. Радио је као ад хок арбитар на Олимпијским играма у Атланти, Нагано и Сиднеју. Радио је и у Међународном суду правде у Хагу.
Говори енглески, француски, шпански и шведски.

Маја Станивуковић

Дипломирала је на Правном факултету у Новом Саду, 1985. године и на Филозофском факултету у Новом Саду на групи за енглески језик и књижевност. Представља Републику Србију у хашкој Конференцији за међународно приватно право, као члан радне групе за израду будуће Конвенције о признању и извршењу страних судских одлука. Члан је Савјета Владе Републике Србије за међународно приватно право. Учествовала је као међународни арбитар у више од двадесет међународних арбитража.

Извор: Фактор