Патриота до патриоте и на крају банкрот

Е фино. Чули смо да има "агрегат за смјену", да је "сензибилирана Свјетска банка", "импутираће се мјере", да ће бити страних саветника, да свугде у свету шефови партија управљају владама и министрима, а од оба премијера порука је више него јасна: треба помоћ странаца. Сложно до страних пара и консултаната.

Босна и Херцеговина 29.05.2015 | 22:47

Које ћемо, такође, отплаћивати, а може бити да ће неке финансирати матичне владе. Двадесет година након потписа Дејтонског споразума! Два-де-сет!

Ја сам отписала ову годину. Јесте да је тек мај, али сам је већ ставила у прошло свршено време, јер док сачекамо странце да кажу домаћима, прође година. У мају већ погледавамо на лето, у којем се паузира и одмара, да ли на оној јахти баханалија, коју помену Министар безбедности, или некој другој дестинацији, сасвим свеједно.

Нама баханалије не гину како год окренеш: што националне, што кредитне, као последица ових осталих на јахти и јахтама. Онда ето јесени, па док се захукта, па покуша нови закон о раду усвојити, ето зиме, а онда ниски старт за локалне изборе. Ако не буде и још каквог тероризма и угрожености.

У међувремену ће се смењивати и даље записи и обвезнице, јер је порука међународних јасна: нема пара без усвајања новог закона о раду.

То ће нам, као, откочити привреду и све ће бити супер. Добро. Хајде да видимо и то.

Иначе су нам стабилне ентитетске владе: у федералној бацају грах и гледају у кашике хоће ли ХДЗ доћи на седницу и то је најзначајнији догађај, а у РС по кога треба послати хеликоптер или ко је препознао по 2342. пут праву снагу и патриоте. Да ли опозиција стварно мисли да ће Додик изручити Владу на први знак крњења већине? Као што је то Чавић 2006. урадио.

Има још да се пређе велики комад пута: од састављања већине, изгласавања неповерења, па онда пред Вожда са списком. (Што бих волела и да гледам, наравно, да ли ће му Босић, рецимо донети тај списак у Палату или у судницу). А све патриотски онако да чисто не знаш који мерач да употребиш за мерење ем висине, ем дубине патриотске мисли. Све патриота до патриоте и на крају банкрот. Ако не буде странаца.

Развићемо се патриотски до дна. Посебно овим тестерисањем гране на којој се седи свеколиким напорима да се и оно преживеле привреде завади и подели. Што ме, да будем искрена, највише и боли. Како ко отвори уста, она пуна приче о економском напретку, окретању ка економији, економским реформама, економској сарадњи, а збиља каже да су јавна предузећа партијски депои и ратни плен, док се све чини да се приватни сектор разједини и стави под партијску шапу.

БиХ је протеклих деценија, а биће и наредних судећи по економској политици, при дну светске лествице по нивоу улагања у истраживање и развој. За неупућене, то је оно што доноси нове производе и нова радна места. У често цитираном Лисабонском споразуму, као и Европа 2020, лепо се каже да је циљ Европске уније улагање у истраживање и развој три посто БДП-а ЕУ.

Улагања у истраживање и развој предузећа са седиштем у ЕУ порасла су за 2,6 одсто у 2013. упркос неповољом привредном окружењу, мада се тај раст успорио у поређењу са растом од 6,8 одсто из 2012. године; нижи је и од светског просека за 2013. од 4,9 одсто те заостаје за растом улагања предузећа са седиштем у САД-у (пет одсто) и Јапану (5,5 одсто).

Од 2.500 најбољих предузећа диљем света, која чине око 90 одсто укупне потрошње предузећа за истраживање и развој, подаци показују да су 633 предузећа са седиштем у ЕУ уложила 162,4 милијарде еура у 2013., док су 804 предузећа са седиштем у САД-у уложила 193,7 милијарди еура, а 387 јапанских предузећа уложило је 85,6 милијарди еура. Волксwаген, произвођач аутомобила са седиштем у ЕУ, већ је другу годину заредом на првом месту с укупним улагањима у истраживање и развој у износу од 11,7 милијарди еура, што је пораст од 23,4 одсто. Друго и треће место заузимају Самсунг (Јужна Кореја) и Мицрософт (САД).

Током периода од 2005. до 2013., предузећа са седиштем у ЕУ повећала су број запослених за 18,2 одсто, при чему су погонска сила тог раста била предузећа с вишим улагањима у истраживање и развој, а 97 одсто укупних улагања у истраживање и развој остварила су предузећа из десет држава.

За укупну успешност највише су заслужна она из Немачке, Француске и Уједињеног Краљевства, чији је допринос више од две трећине укупних улагања. Нека од предузећа забележила су пораст улагања у истраживање и развој виши од светског просека: Ирска (13,6 одсто) и Италија (6,4 одсто), а виши од просека ЕУ Шпанија (4,4 одсто).

БиХ чека стране инвестиције, стране кредите, стране консултанте, а практикује домаћу свађу. Истраживање је показало и да две трећине предузећа са седиштем у ЕУ сматра своју земљу најатрактивнијом локацијом за истраживање и развој, а ван своје земље САД, Немачку, Кину и Индију.

Западни Балкан није поменуо нико, наравно. Западни Балкан још увек не помиње ни сам себе, а ни ЕУ тако нешто не помиње у својим документима за земље чучалице, чамилице и чекалице. Ваљда смо себи наменили улагање у партијски развој и истраживање где се даље задужити.

(Магазин Дани)