Нова плућа свијета

Човечанство свакодневно пошаље готово 40 милијарди тона угљен-диоксида у атмосферу, према мишљењу научника и бораца за очување околине, несумњиво превише. У намери да заустави глобално загревање, немачки физичар Клаус Лакнер развио је “хватач” угљен-диоксида.

Занимљивости 29.05.2015 | 06:57

Као што му име каже, уређај хвата и задржава вишак угљен-диоксида из ваздуха, који ће се индустријски прерађивати.

Због избацивања огромне количине угљен-диоксида, Земља се загрева, што потврђују и недавно забележене рекордне температуре: уређаји за мерење глобалне температуре показују да је 2014. била најтоплија година од почетка бележења.

Без драстичног смањења емисије штетних гасова, нашој планети прете тешке последице. Иако дрвеће и друга вегетација апсорбују угљен-диоксид из ваздуха, они ипак не могу да надокнаде огромно повећање.

Професор физике Клаус Лакнер сматра да то и није неопходно, јер ће се гасови који изазивају ефекат стаклене баште убудуће уклањати из атмосфере вештачким средствима.

Научник немачког порекла однедавно води Центар за негативну емисију угљен-диоксида Универзитета Аризоне. Током дугогодишњег рада развио је синтетички материјал, који апсорбује угљен-диоксид и потом га поново испушта.

На недавно одржаној конференцији Америчког физичког друштва (АПС) он је представио мембрану од чудесног материјала која, тврди Лакнер, хиљаду пута ефикасније апсорбује угљен-диоксид него дрвеће. Његова замисао је да се од овог материјала направи вештачко дрвеће, које ће личити на џиновске, усправно постављене, тениске рекете, опремљене модулима величине душека.

Мембрана је направљена од тзв. смоле јонске измене. Такве супстанце се, између осталог, користе у системима за омекшавање воде, како би се извукао калцијум из “тврде” воде. Да би могла да се користи у хватачима угљен-диоксида, мембрана је импрегнирана натријум-карбонатом. Када дође у додир са угљен-диоксидом, настаје натријум-бикарбонат, главни састојак прашка за пециво. После отприлике пола сата, мембрански филтер је засићен.

Лакнеров концепт предвиђа коришћење робота за вађење мембране из држача и одношење до резервоара испод хватача. Аутоматски систем у херметички затвореној комори прелива мембрану водом или се она провлачи кроз водену пару. На тај начин се изазива нова хемијска реакција, приликом које се поново ослобађа угљен-диоксид.

У следећој фази робот враћа модуле на место. Док се суше на ветру, поново хватају угљен-диоксид. То значи да најбоље функционишу у сувим условима, налик пустињским.

Извор: Блиц