Видео сјећања: 26. 5. 1999.: Резерве које су ушле у историју!

Црвени ђаволи су губили до 91. минута, али су головима Тедија Шерингема и Оле Гунар Солскјера по други пут постали шампиони Европе, док је Бајерн свој четврти трофеј морао да сачека још две године.

Фудбал 27.05.2015 | 00:00

Многим фудбалерима је суђено да буду резерве. Некима то постане навика, док неки успеју да искористе шансу и донесу себи промоцију у прву поставу. одређени срећници успеју да учине и више од тога. Уграбе животну шансу и упишу своје име у историји фудбала. Управо се то догодило 26. маја 1999. године у финалу Лиге шампиона на мечу између Манчестер јунајтеда и Бајерна из Минхена.

Био је то тек трећи дуел два европска великана, а претходна два одиграли су исте године у оквиру групне фазе такмичења. У оба меча није било победника. И једни и други имали су прилику да освоје триплу круну јер су раније већ обезбедили шампионску титулу и трофеј Купа.

Финале се играло на Ноу Кампу пред више од 90.000 људи, док је правду делио ко други него најбољи европски судија Пјерлуиђи Колина. Баварци су повели већ у шестом минуту сусрета голом Марија Баслера. У наставку меча ређале су се шансе на оба дела терена, а играчи немачког шампиона два пута су погађали. Када се такве шансе пропусте скоро увек следи казна.

Пресудни моменат утакмице биле су измене које је извршио Алекс Фергусон. Прво је у 67. минуту у игру убацио Тедија Шерингема, да би након десет минута и Оле Гунар Солскјер добио своју прилику. Нападачки двојац му се одужио на најбољи могући начин, головима у 91. и 94. минуту.

Црвени ђаволи су тако освојили троструку титулу, а Фергусон је стао раме уз раме за Мат Безбијем који је са Манчестером био шампион Европе 1968. године.