Анализа: Црвена Звезда 2014./2015. - туга и нада...!

Црвено-бели су остали без титуле, али су добили клинце. Само да и њих не изгубе...

Фудбал 26.05.2015 | 00:00

Да не будемо превише груби, па да кажемо од оснивања клуба, али навијачи Црвене звезде не памте тако лошу сезону као управо завршену 2014/2015.

На почетку без учешћа у квалификацијама за Лигу шампиона због суспензије, на крају без титуле освојене годину дана раније.

У међувремену без јасног циља да ли се борити за одбрану трофеја или се концентрисати на промоцију младих играча.

Управо је та неодлучност клупског руководства, тврди Ненад Лалатовић, била највећа кочница да формира тим који жели и постави ствари у њему како жели.

Имао је млади тренер много проблема ове сезоне да схвати шта Управа тражи од њега, али и у односу са појединим играчима.

Колико му је било тешко најбоље осликава последња утакмица Јелен Суперлиге за коју је Лалатовић имао на располагању свега 14 играча, од којих су двојица из омладинског погона.

Да је и сам, ипак, доста "лутао", потврђују изјаве у којима прво прича да у свом тиму има најбоље играче које Србија може да понуди, а потом констатује да је друго место у лиги реалност Црвене звезде у овом тренутку.

Није успео Лалатовић оно што се можда и највише очекивало од њега - да као неко ко је поникао у Звезди, био капитен и освајао трофеје, усади својим фудбалерима победнички менталитет.

Надао се да ће у томе имати помоћ Ненада Милијаша, али је искусни капитен пуштен да оде после три одиграна кола, иако је показивао вољу да остане. Од играча који је ставом и искуством могао да помогне младима, на полусезони је отишао Нејц Печник, мада је такође, био спреман на преговоре. Затим је Никола Мијаиловић суспендован.

Тих месеци, у Љутице Богдана као да су радили против себе.

Пошто је Мијаиловић избачен из тима, капитенска трака предата је Дарку Лазовићу, али му је она убрзо одузета, без обзира на све чиме ју је претходних година у потпуности заслужио. Лазовић није желео да опрости клубу повећи дуг за неисплаћене зараде, што му је узето за зло. Томе је додата и чињеница да одлази као слободан играч на крају сезоне.

У Звезди су тако скрајнули и последњег играча који је дао допринос повратку титуле на "Маракану".

Доведени су неки други искусни фудбалери, од којих је Александар Луковић требало да има улогу лидера. Повратник у клуб се, међутим, повредио током зимских припрема, што ће многи посматрати као плод лоше карме. Луковић је, може се чути на "Маракани", ангажован у јануару 2015. за исте услове које је тражио још у јуну 2014. Зашто је, онда, шест месеци само тренирао са будућим саиграчима? Није баш јасно...

И поред свих проблема са играчким кадром, неколико пута током сезоне Партизан се "нудио" црвено-белима, али и такав, вероватно најнеубедљивији у последњих неколико година, успео је да заврши првенство са седам бодова предности.

Последњу шансу да се "врати у живот", Звезда је имала у 148. "вечитом дербију", али није успела да постигне гол у њему. Није успела да пређе на противничку половину првих 20 минута утакмице. Не зато што су гостујући играчи били толико надмоћни, већ зато што су домаћи били толико немоћни.

Давно није одигран тужнији фудбал у дербију, па је резултат 0:0 и најбоља његова оцена.

Оно што је посебно разочарало Звездине навијаче, а требало би да забрине руководство клуба, јесте однос тима у ситуацији када је четири кола пре краја, после победе Партизан против Војводине у Новом Саду, постало јасно да ће црно-бели вратити шампионски пехар у своје витрине.

Играчи су дигли руке, предали се и дозволили чак и будућем друголигашу, Радничком 1923, да их надигра на њиховом стадиону. Гости из Крагујевца славили су 2:1, а други гол постигли су током пола сата игре са играчем мање.

Неколико дана пре те утакмице, црвено-бели су добили лекцију из фудбала од Чукаричког. Да су успели да победе у том мечу, изабраници Ненада Лалатовића показали би да имају какав-такав карактер и квалитет, међутим, после доброг првог полувремена, у другом делу утакмице на терену је постојао само један тим. Јесте Чукарички повео голом у последњој секунди првог полувремена, али то не би смело да буде изговор за тим шампионских амбиција...

Каква је сезона иза црвено-белих, можда најбоље показује податак да актуелни првак Србије у четири утакмице са највећим конкурентима за трон, првопласираним Партизаном и трећепласираним Чукаричким, није успео да постигне гол!

У 30 мечева ове сезоне, Звездини играчи дали су 46 голова. Просечно: 1,5 по мечу.

Сложићете се, премало за титулу у било којој лиги.

Једина светла тачка у минулој такмичарској години Црвене звезде били су петорица младих играча, промовисаних у првотимце.

Рајковић, Грујић, Ристић, Јовановић и Јовић показали су огроман потенцијал и сада је на клубу да их паметно искористи. Не само да су добили шансу на сениорској сцени, већ су у већини мечева играли врло озбиљне улоге. Неко са више, неко са мање успеха, али укупно гледано сви заслужују прелазну оцену за дебитантску сезону у професионалним водама.

Најављује се да ће остати у клубу, што би било сјајно, али ако неко и буде морао да се прода због добро познате финансијске ситуације, битно је да не буде поклоњен...