Да ли боје постоје искључиво у нашем уму?

Доктор Мазвита Чиримута у својој најновијој књизи “'Оутсиде Цолор” бави се вековима старом расправом о томе да ли боје физички постоје, или је начин на који их перципирамо искључиво последица можданих активности.

Занимљивости 25.05.2015 | 11:05

“Од свих карактеристика које предмети поседују, боја нелагодно лебди између субјективног света осећаја и објективног света чињеница”, наводи професор са Универзитета у Питсбургу.

Оптичке илузије, попут добро фотографије плаво-црне хаљине која је пре пар месеци постала хит на интернету, показале су да сваки посматрач другачије перципира боју одређеног предмета.

Према схоластичкој мисли, боје предмета су реалне и остављају отисак у нашим очима попут жига који се утискује у врео восак, наводи часопис “Тхе Неw Републиц”

Галилео Галилеј сумњао је, међутим, да је ствар сасвим супротна – боје као такве перципира искључиво посматрач. Уколико боје на предмету постоје, где се тачно налазе? Како није био у стању да одговори на ово питање, осносно дефинише их и измери, научник је установио да је све ствар наше перцепције. Ако се сам посматрач уклони, односно његова субјективна слика о свету, и предмети ће изгледати другачије.

Али, не ради се само о светлосним условима и оптичким илузијама – недавно су научници почели да добијају назнаке за то да, док год не налазимо начин да нешто опишемо, то нећемо ни видети.

У античким језицима, на пример, не постоји реч за плаву боју, па научници сматрају да наши преци нису били у стању да примете присуство те боје.

Британски премијер Вилијам Гледстон тако је још 1858. године уочио да писац Хомер у Одисеји ниједном не спомиње плаву боју, али уместо тога описује море као тамно црвено, попут вина. За разлику од плаве боје, црна се помиње скоро 200 пута, бела око 100, црвена мање од 15, а жута и зелена мање од 10.

Према немачком филологу Лазарусу Гајгеру, овај појава није присутна само код античких Грка – плава се не спомиње ни у Курану, античким кинеским списима, нити античкој јеврејској верзији Библије.

Занимљива је и чињеница да су истраживачи пре само пар година, током проучавања Химба племена, његовим припадницима показали 11 зелених квадрата и један плави.

Када су их замолили да покажу онај који се разликује, они или нису били у стању да уопште уоче разлику, или им је било потребно изузетно дуго времена за то.

Исто племе, међутим, за опис зелене боје користи мноштво различитих речи – када су им приказани квадрати обојени различитим зеленим нијансама, разлику су уочили истог момента.

Извор: б 92