Да ли боје постоје искључиво у нашем уму?

Доктор Мазвита Чиримута у својој најновијој књизи “'Оутсиде Цолор” бави се вековима старом расправом о томе да ли боје физички постоје, или је начин на који их перципирамо искључиво последица можданих активности.

Занимљивости 25.05.2015 | 11:05
Да ли боје постоје искључиво у нашем уму?

“Од свих карактеристика које предмети поседују, боја нелагодно лебди између субјективног света осећаја и објективног света чињеница”, наводи професор са Универзитета у Питсбургу.

Оптичке илузије, попут добро фотографије плаво-црне хаљине која је пре пар месеци постала хит на интернету, показале су да сваки посматрач другачије перципира боју одређеног предмета.

Према схоластичкој мисли, боје предмета су реалне и остављају отисак у нашим очима попут жига који се утискује у врео восак, наводи часопис “Тхе Неw Републиц”

Галилео Галилеј сумњао је, међутим, да је ствар сасвим супротна – боје као такве перципира искључиво посматрач. Уколико боје на предмету постоје, где се тачно налазе? Како није био у стању да одговори на ово питање, осносно дефинише их и измери, научник је установио да је све ствар наше перцепције. Ако се сам посматрач уклони, односно његова субјективна слика о свету, и предмети ће изгледати другачије.

Али, не ради се само о светлосним условима и оптичким илузијама – недавно су научници почели да добијају назнаке за то да, док год не налазимо начин да нешто опишемо, то нећемо ни видети.

У античким језицима, на пример, не постоји реч за плаву боју, па научници сматрају да наши преци нису били у стању да примете присуство те боје.

Британски премијер Вилијам Гледстон тако је још 1858. године уочио да писац Хомер у Одисеји ниједном не спомиње плаву боју, али уместо тога описује море као тамно црвено, попут вина. За разлику од плаве боје, црна се помиње скоро 200 пута, бела око 100, црвена мање од 15, а жута и зелена мање од 10.

Према немачком филологу Лазарусу Гајгеру, овај појава није присутна само код античких Грка – плава се не спомиње ни у Курану, античким кинеским списима, нити античкој јеврејској верзији Библије.

Занимљива је и чињеница да су истраживачи пре само пар година, током проучавања Химба племена, његовим припадницима показали 11 зелених квадрата и један плави.

Када су их замолили да покажу онај који се разликује, они или нису били у стању да уопште уоче разлику, или им је било потребно изузетно дуго времена за то.

Исто племе, међутим, за опис зелене боје користи мноштво различитих речи – када су им приказани квадрати обојени различитим зеленим нијансама, разлику су уочили истог момента.

Извор: б 92

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

дивља јабука

25.05.2015 17:30

Када сунчева (идеална бијела) свјетлост пада на неку материју, микроскопске честице на површини те материје једним дијелом упијају а већим дијелом одбијају ту свјетлост и при том врше и разлагање. Зависно од врсте материјала и разлагање је различито. Када ту исту материју обасјамо неком свјетлошћу која продје кроз неки филтар, начин разлагања је исти али резултат разлагања те филтриране свјетлости је дугачији него резултат разлагања бијеле свјетлости тако да једна те иста материја бива "видјена/регистрована" у другој боји или спектру боја. Ако кроз неку металну цијев емитујете свјетлост таласне дужине коју људи обично перцепирају као нпр црвену, а поставите филтар који пропушта свјетлост таласне дужине коју наш ум перцепира као зелену, на излазу неће бити ништа ако тамо поставите рецептор који реагује на електромагнетни талас који је у опсегу таласних дужина које одговарају црвеној боји. Свјетлост је дакле електромагнетни талас одредјене таласне дужине. И корпускуларно-таласне природе је. Наравно да наш ментални склоп сваку ту таласну дужину доживљава на различит начин и класификује је као црвено, розо, плаво, сиво, жуто, итд. Боје не постоје на површини материјала него ми стварно доживљавамо одредјену "боју" електромагнетног таласа. Уколико нема свјетлости која обасјава неки предмет, сваки предмет је црн. Дакле ми тад не доживљавано никакву другу боју него црну. Црно уствари значи да у простору нема електромагнетног таласа таласних дужина коју осјећа око и мозак. Доживљај боје је наша перцепција различите таласне дужине свјетлости/електромагнетног таласа који пада на нашу ретину. Наше око је наш рецептор. Класификација тог таласа с обзиром на његову таласну дужину одиграва се у мозгу. Дакле, неке ћелије мозга измјере фреквенцију таласа а наш ум по некаквој унапријед задатој матрици онда створи некакав осјећај у вези тог електромагнетног таласа. Неки људи немају ту матрицу у свом мозгу тако да њихов мозак није у стању измјерити ту таласну дужину и они све виде црно, сиво, бијело...

ОДГОВОРИТЕ