Сјећање на крвави Никољдан 1992. године

Душанка Вишњић Лаловић је имала 17 година када је, пуким случајем, преживјела крваво Никољданско јутро 1992. у селу Меденовићима у близини Јошанице код Фоче када су муслиманске јединице и њихови злочинци упали и куће и звјерски убили 56 ненаоружаних мјештана од којих је 18 жена и троје малољетне дјеце.

Најмлађа жртва била је Данка Тановић која је имала двије и по године и коју су злочинци били из небојашњивих разлога повели у Горажде и у путу је убили.

Прије тога су јој убили мајку, бабу, прабабу, ујака, тетку и тетка.

"Дошла сам код мојих на славу уочи Никољдана. Рано ујутро нас пробула пуцњава. Било је страшно. Чуо се лелек и запомагање, злочинци су трчали око кућа, упадали у њих и убијали домаћине око славске трпезе или још уснулу чељад. Црни дим се био надвио над село. Нас неколико је успјело да побјегне и спаси голи живот. Нажалост, погинули су ми отац Томо, тетка Гоја и дјед Раде", испричала је Лаловићева.

И старице Деса Грујичић и Љуба Вишњић су се чудом спасиле и побјегле од муслиманске каме. Неће више да причају о томе и о масакру над својим комшијама који су гледале, је су досад, како кажу, по неколико пута причале инспекторима, тужиоцима, полицији, прпадницима СИПЕ а прошле су 23 године нико за злочин није одговарао иако се знају имена оних који су га починили.

Ратко Благојевић из Јошанице је видјећи да нема куд скупо хтио да прода свој живот и пуцао је из куће у којој се затекао . Рањен је али је некако успио да се сакрије у један подрум, а онда су се војници изненада повукли вичући "Ето њихових".

"Гладао сам како одлазе, огромна колона, вриште и пјевају као да иду са свадбе, па онда псују четничку мајку, шенлуче", присјећа се старина Благојевић.

Сви материјални докази за овај незапамћен злочин постоје и достављени су тужилаштвима.

"Примио сам у болницу у Фочи у мртвачницу тијела настрадалих. Извршени су прегледи у којима је утврђено да су жртвама одсијецали нос, уши, клали су их пробијањем ножа кроз гркљан а онда убадали у трбух да би се несрећник што више патио. Разбијали су Србима чело, руке и ноге, ножевима каишали кожу од члнка па нагоре", испричао је медицински радник Славко Ђорђевић.

У том муслиманском походу на велики православни празник запаљено је 18 села око Јошанице а злочинци су, како су тврдили српски војни обавјештајци, имали наредбу да српско дијете ни у колијевци не смије остати живо.

Код споменика изгинулим цивилима из јошаничких села служен је парастос, делегације су положиле вијенце и прислужеле свијеће.

На иницијативу породица страдалих у нападу муслиманских снага недалеко од спомен-обиљежја освјештани су темељи спомен-храма.

БН ТВ