Анализа Ф1: Монако - ту сви сањају да побједе!

Ако за једну трку у календару Формуле 1 можемо да кажемо да на њој сваки возач сања победу, то је Велика награда Монака. Шансу да то учини на улицама Монте Карла не може да добије свако, зато што је за тријумф потребна комбинација прецизне вожње, техничког савршенства и огромна жеља за успехом. Кочнице морају стално да раде, тунел зна да буде препрека, а уска стаза и проблематичне кривине увек знају да унесу узбуђење...

Остали спортови 22.05.2015 | 23:20

Досадашњи део сезоне наговештава да ћемо у недељу видети борбу возача Мерцедеса Луиса Хамилтона и Ника Розберга. Њихове грешке ће чекати Себастијан Фетел и Кими Раиконен, који бране боје Ферарија, исто као и двојац Вилијамса Валтери Ботас и Фелипе Маса.

На првих пет трка овогодишњег шампионата на подијуму су се смењивала само четворица возача, а занимљиво је да су сви они већ покорили улице Монте Карла. Розберг је једини међу њима славио два пута, и то у претходне две сезоне, Хамилтон је до тријумфа дошао 2008, Фетел 2011, а Раиконен пре тачно десет година.

Први тренинзи пред шесту трку сезоне протекли су у променљивим условима, који су некако и карактеристични за Азурну обалу у ово доба године. У случају да се тако настави током викенда, и тај фактор бисмо морали да урачунамо при прогнозама ко би могао да добије пехар из руку Принца Алберта у недељу поподне.

Најпрестижнија трка на свету

Велика награда Монака у Формули 1 сматра се једном од три најпрестижније трке на свету, а ту титулу још носе и 24 часа Ле Мана и Индијанаполис 500, који се сасвим случајно вози истог викенда. Прва трка улицама Монте Карла вожена је 1929. године, далеко пре оснивања шампионата, а једна је од ретких која се у календару Формуле 1 нашла сваке године од њеног настанка.

Трка у Кнежевини се сматра духовним домом Формуле 1, а њен саставни део је и гламур, због чега представља друштвени догађај сезоне на Азурној обали. Због тога је магнет за светске звезде у многим областима, а додатни плус за њих је и то што се филмски фестивал у Кану одржава у исто време.

Круг улицама Монте Карла је дуг 3.340 метара, што ту стазу чини најкраћом у Формули 1, а на њој возачи током трке пређу 78 кругова, односно укупно 260.520 метара. Иако је то најкраћи круг у поређењу са осталим стазама, веома је захтеван за болиде и захтева јединствена подешавања. Разлог за то је што кривине као што су Раскас, Табак и Ст. Девот стављају велики притисак на кочнице, а уз то и број промена брзина досеже 3.300, што је за 500 више него на осталим стазама.

На уласцима у поједине кривине као што су Портије, брзине се смањују на 50 км/х, само 45 одсто круга се вози под пуним гасом, од чега је најдужи период девет и по секунди у тунелу, који је дуг 360 метара. У том делу стазе возачи достижу и брзину од 280 км/х, а занимљиво је да у Монаку тако бележе најнижу просечну брзину у сезони, па мотори нису под великим оптерећењем.

Аертон Сена – ’принц Монака’

Трка у Монте Карлу је она на којој је легендарни Аертон Сена апсолутно владао. За седам година шест пута је тријумфовао на улицама Монте Карла, а још на свом дебију на тој стази показао је да има посебну везу са њом. Од 1987. до 1993. године у Кнежевини није славио 1988, а тих година, како многи воле да кажу, уопште није било питање да ли ће се он наћи на највишем степенику победничког постоља, већ на који начин ће доћи до тријумфа.

Једноставно, између Сене и Монака увек је постојао знак једнакости, а тако је и данас. За Сену су улице Монте Карла биле оно што је за Најџела Менсела “Силверстон”, а за Алана Проста и Кимија Раиконена “Спа Франкоршамп“. На тој стази је поред шест победа још два пута био на подијуму, због чега је и добио надимак ‘Принц Монака’.

У Монте Карлу Сени нико није био раван, а то се видело још на његовој првој трци у Кнежевини, 1984. године. Тада је у болиду Толемана, тиима који се борио на зачељу, стартовао са 13. позиције и по киши дошао до другог места и првог подијума у каријери. Могао је и до тријумфа, али о томе више у делу о легендарним тркама у Монаку.

Легендарни Бразилац је у Монте Карлу први пут тријумфовао 1987. године, па је моментално постао популаран у Кнежевини. Занимљиво је да је дан после трке ухапшен јер је возио мотор без кациге, али је пуштен када су полицајци схватили ко је он. Можда своју најбољу трку у Монаку, Сена је одвозао 1992. године, када је изједначио рекорд по броју победа у Кнежевини који је до тада држао Грејем Хил. Када је наредне године дошао и до шестог тријумфа, Дејмон Хил, који је трку завршио на другом месту, рекао је да је његов отац жив сигурно би први честитао Аертону.

Прилику да по осми пут победи у Кнежевини Сена није имао, а трка 1994. године је одржана само две недеље после његове погибије на стази “Енцо и Дино Ферари” у Имоли. Светска аутомобилска федерација је зато одлучила да први стартни ред у Монте Карлу остане празан у част Сене и Роланда Раценбергера, који је живот изгубио дан пре Бразилца.

Најбоље трке у Монте Карлу

Улице Монте Карла биле су током година место легендарних окршаја, које љубитељи Формуле 1 памте. Ипак, постоје трке које се издвајају међу њима, сви читаоци су слободни да у коментарима оставе своје предлоге које трке у Монте Карлу су на њих оставиле највећи утисак.

Пето место – 1970.

Трка улицама Монте Карла те 1970. године остала је упамћена по једном од најнеизвеснијих финиша у Кнежевини, у којем је Аустријанац Јохен Риндт натерао Џека Бребама да направи грешку и то у последњој кривини.

После старта са пол позиције те 1970. године Џеки Стјуарт је успео да се одвоји од ривала, док су Бребам и Риндт били далеко. Док је Бребам успео да се пробије до друге позиције у 24. кругу, Шкот је већ имао 14 секунди предности, али му је у року од три круга ‘пукао’ мотор, и возач Бребем-Форда је наследио вођство. До половине трке, Аустријанац је био четврти, али је серијом брзих кругова у свом Лотусу успео да дође до другог места 15 кругова кре краја.

Иако је тада био 13 секунди иза Бребама, Риндт се није предавао и из круга у круг смањивао је свој заостатак, да би разлика на старту последњег круга износила само једну и по секунду. Аустралијанац је тада пред собом имао двојицу возача које је морао да обиђе за цео круг, а да би спречио Риндта да га обиђе одлучио је да у последњу кривину уђе са унутрашње стране. Ипак, тако је отишао на прљаву страну стазе и ударио право у заштитни зид, да би Аустријанац само пројурио поред њега, преузео вођство и тријумфовао први и последњи пут у Монте Карлу.

Четврто место – 1992.

Као и 1970. године, финиш трке 1992. године, био је испуњен драмом, али овога пута није било промена на врху као тада. Те сезоне је Најџел Менсел у Вилијамсу тријумфовао на првих пет трка после старта са пол позиције и надао се да ће тај низ наставити и у Кнежевини, али се око тога питао и Сена.

Британац је и у Монте Карлу зарадио најбољу стартну позицију, коју је искористио, док је Сена успео да се домогне друге позиције претекавши Рикарда Патрезеа у првој кривини. У првом делу трке изгледало је да Менсела нико неће моћи да изазове у борби за тријумф, да ће још једном доминирати, пошто се за секунду по кругу одвајао од Сене.

Ипак, седам кругова пре краја Британац је почео да губи ритам због пробушеног пнеуматика, па је непланирано морао у бокс. Сена је то искористио и преузео вођство тик испред Менсела, који је на новом сету пнеуматика поставио најбољи круг, скоро две секунде бржи од Бразичевог. Њих двојица су се током последња четири круга борили на улицама Монте Карла, али Британац није могао да претекне тада још актуелног шампиона и трку је завршио са заостатком од две десетинке, док је Сена забележио своју пету победу на ‘својој’ стази.

Треће место – 1984.

Иако није тријумфовао у Монте Карлу те 1984. године, Сена је био јунак те трке. Пред сам почетак трке у Монаку је пљуштала веома јака киша, која није престала да пада ни када је дат знак за старт. Од првог круга виђено је много удеса, а упркос лошој видљивости, Прост је дошао до вођства, док је Мејџел био одмах иза у свом Лотусу, да би га претекао у 12. кругу, али је пет кругова касније ударио у ограду и оштетио болид.

Сена, који је стартовао као 13, већ се пробио до трећег места, а потом и другог, када је претекао Никија Лауду. Бразилац је у тим тренуцима био око 30 секунди иза Проста, али је невероватно брзим круговима почео да га сустиже, пошто је био за три до четири секунде бо кругу бржи од њега. До тада су се временски услови додатно погоршали, а Прост је организаторима на све начине организаторима покушао да покаже да прекину трку.

Сена је у 33. кругу успео да претекне Француза, али је одмах потом прекинута због немогућих услова за вожњу, а победа му је измакла због правила да се приликом прекида трке рачуна поредак из претходног круга.

Друго место – 1996.

Велика награда Монака из те године остала је упамћена по најмањем броју возача у историји који су успели да заврше трку, пошто су се само тројица домогла циља. То је уједно била једина победа коју је Оливије Пани забележио у Формули 1, а возач Лижијеа је тада тријумфовао испред Дејвида Култарда и Џонија Херберта.

Пани је на старту био тек 14. и одлучио се за подешавање за променљиве услове, а не за кишу, што се испоставило као пун погодак. Такође, имао је срећу што су фаворите за тријумф у Кнежевини или одустали због удеса или проблема са својим болидима, због чега је напредовао кроз поредак. Већ у првом кругу виђено је пет одустајања, док је недуго Дејмон Хил завршио трку због квара мотора.

Вођство је тако наследио Жан Алези, али је он 15 кругова пре краја наишао на проблеме па се паркирао у боксу, док се Пани до тада пробијао, да би после одласка у бокс био шести. Убрзо се домогао четврте позиције, али је умало и он одустао, пошто је имао контакт са Едијем Ирвајном у Ферарију, а потом се окренуо на стази. Тада је имао 30 секунди заостатка у односу на Алезија, да би после његовог одустајања преузео вођство, а потом дошао до незаборавне победе.

Прво место – 1982.

Најнеизвеснија трка улицама Монте Карла вожена је те године, иако је до три круга пре краја то није изгледало тако. Од старта је повео Рене Арноа, који је већ после неколико кругова остварио велику предност, али је све то изгубио после 15 кругова. Прву позицију је тада наследио Прост, испред Патрезеа и нико није веровао да ће доћи до промене на врху, али је у самом финишу дошло до великог обрта.

У 74. од 76. кругова, Прост је ударио у заштитну ограду и трка је била готова за њега, док је Патрезе преузео прву позицију. Ипак, ту није био крај драми, пошто је Италијан проклизао и изгубио контролу над својим Бребамом, због чега му је мотор стао, а Дидије Пирони у Ферарију и возач Ферарија Андреа де Цезарис пролетели поред њега и преузели прве две позиције.

Ипак, пошто је стао у опасном делу стазе, редари нису имали другу опцију осим да га помере у безбеднији положај, што је Патрезе искористио и покренуо мотор. Занимљиво је да би у другим ситуацијама сигурно био дисквалификован због помоћи са стране.

У последњи круг, Пирони је ушао као водећи, али ми је нестало горива на половини круга, а иако је Де Цезарис имао шансу да победи, и њему је болид стао. Патрезе је тако дошао до тријумфа, иако то није знао у тренутку када је прошао кроз циљ, а сазнао је тек када је на подијуму добио пехар за победника. Пирони је био класификован као други, а Де Цезарис као трећи, пошто су једини имали мањи заостатак од једног круга од Италијана.

Шта нас чека ове године?

На првим тренинзима пред овогодишњу Велику награду Монака Хамилтон је био доминантан, а акција у Монте Карлу се наставља у суботу. Последњи слободан тренинг заказан је за 11 часова, квалификације се возе од 14 часова, а у истом термину дан касније стартује шеста трка сезоне.