Храна у БиХ скупља, а у свијету појефтинила

Због чега велики дио бх. грађана са средствима којим располаже не може да дочека сљедећи мјесец, питање је чији је одговор могуће пронаћи и у папреним цијенама хране у БиХ, која је код нас у посљедњих пет година драстично поскупјела.

Истовремено, управо објављени подаци Агенције УН за храну (ФАО) недвосмислено указују да је пет основних животних намирница (житарице, месо, млијеко и млијечни производи, биљне масноће, те шећер) од 2010. године до данас рекордно појефтинило.

Истина, од ових производа, а по подацима Агенције за статистику БиХ, код нас су сада нешто јефтинији уље и шећер, које не купујемо сваки дан, али нас је зато запљуснуо хладан талас поскупљења већине осталих производа које најчешће користимо.

Док стручњаци ФАО напомињу да би се тренд појефтињења на глобалном нивоу могао наставити због великих залиха хране и све јачег долара, то се код нас, судећи по ријечима стручњака, неће догодити.

Економисти, на примјер, нису изненађени што код нас није дошло до пада цијена, јер, како подсјећају, на свјетском нивоу се храна све више производи, што јој "реже" и износе на цјеновницима, а код нас то није случај.

"Даље, на глобалном нивоу није било непредвиђених околности, попут суша и поплава, што је још један у групи фактора који су утицали на оваква кретања и који ће вјероватно имати своје ефекте и убудуће", напомиње Вујо Вукмирица, професор на Економском факултету у Бањалуци.

Како додаје, у свијету, а прије свега у ЕУ, значајни су и подстицаји за пољопривреду.

"Скоро 40 одсто буџета ЕУ иде на подстицаје и субвенције у пољопривреди, што је у нашим условима засад незамисливо. Осим тога, наши произвођачи основних прехрамбених производа су уситњени, код њих се није индустријализовала производња у оној мјери у којој јесте у свијету и ЕУ", појашњава Вукмирица.

Да су ниски, те нередовни подстицаји један од основних разлога због којег у коначници једемо све скупљу храну, увјерава и Остоја Николић, предсједник Удружења пољопривредника "Сточар" из Бијељине, који напомиње да овдашњи произвођачи немају адекватну помоћ државе.

"Истина, садашња цијена хране код нас није реална, али је то тако јер пољопривредни произвођачи не могу да се уклопе у ниже износе, због високих цијена нафтних деривата, репроматеријала, и неучешћа државе", наглашава Николић.

Муриса Марић, извршни директор у Удружењу грађана ДОН Приједор, каже да се код нас јако мало производи, а произвођачи нису конкурентни.

"Проблем је и у високим маржама које су омогућене трговцима. Потрошач је тај који у оваквим околностима испашта", напомиње Марићева, те додаје да је животни стандард у протеклих пет година у БиХ значајно опао.

(независне новине)