Преостале фирме из Српске селе се у ФБиХ

Највећи произвођачи и велетрговци најављују гашење фирми у Републици Српској и пресељењу сједишта и погона у Федерацију БиХ уколико Народна скупштина Републике Српске усвоји Нацрт закон о порезу на добит чији је предлагач Владе РС, сазнаје пословни портал ЦАПИТАЛ.ба.

Највеће преостале компаније у Републици Српској са којима је огорчене су Нацртом Закона о порезу на добит, прецизније чланом 21., којим се рабат, који улазе у пореску основицу, ограничава на максимално три одсто вриједности прихода од продаје.

„Хемофарм“ Бања Лука, једина фабрика лијекова у Републици Српској и највећа србијанска инвестиција послије „Телекома“, „Бањалучка пивара“ и највећа велетрговина фармацеутским производима „Интерпромет“ Нови Град, само су неке од фирми које упозоравају на катастрофалне посљедице предложеног Закона.

„Усвајање Закона са овим чланом довело би предузећа из Републике Српске у неконкурентан положај у односу на предузећа из Федерације БиХ. Закон о порезу на добит ФБиХ не познаје ограничење рабата, тако да се предузећа из Федерације могу прилагодити тренутним тржишним условима, при чему им дати рабат умањује њихову пореску основицу“, изјавио је данас за ЦАПИТАЛ Александар Веселиновић директор „Хемофарма“ једине фабрике лијекова у Републици Српској.

Предложени Закон о порезу на добит био би „кап која је прелила чашу“ стрпљења привредника у Републици Српској.

„Чак и прије овог нацрта Федерација је имала далеко повољније пореске законе, што је и довело до пресељена значајног броја фирми из РС у Федерацију које су, просто, искористиле предности које пружа тамошњи порески систем. С друге стране, нама у Хемофарму, а верујем и осталим привредницима, све чешће се поставља питање: „До када остајете у РС“? Искрено се надам да ће законодавац имати слуха и увидјети да ће предложени члан Закона неминовно довести до још веће неконкурентности фирми из РС у односу на фирме из Федерације БиХ“, упозорава Веселиновић.

Хемофарм Бањалука је једина фабрика лијекова у РС и један од носилаца цјелокупне фармацеутске индустрије БиХ. Око 200 радника, на 10.000 м2 производног комплекса, производи око 650 милиона таблета годишње и остварује промет од око 50 милиона КМ. Оснивач фабрике у Бањалуци је вршачки Хемофарм који је од 2006.  члан њемачке СТАДА Групе, једне од највећих генеричких фармацеутских компанија у Њемачкој.

 Највећа велепродајна фирма фармацеутских производа у Републици Српској „Интерпромет“ Нови Град са годишњим прометом већим од 70 милиона КМ и са више од 200 запослених радника, отворено најављује пресељење сједишта у Федерацију БиХ.

„Уколико овај Закон буде усвојен нама преостају само двије опције, гашење фирме или пресељења сједишта у Федерацију БиХ. На тржишту велепродаје фармацеутских производа ми се боримо са још 3-4 јака конкурента из Федерације БиХ око цијене која се разликује у пола процента. Овим Законом ми потпуно испадамо из игре, јер ћемо бити у знатно неповољнијем положају“, каже за ЦАПИТАЛ директор „Интерпромета“ Драган Пилиповић.

Он истиче да је и без овог закона готово немогуће борити се са компанијама из ове бранше чије је сједиште у ФБиХ, јер они долазе са дупло већег тржишта и на којем је повољнија пореска политика.

„За произвођача попут Бањалучке пиваре, накнадни рабат је једини начин да на неки начин, контролишу своје купце, стимулише продају својих производа, поврат амбалаже, као и наплату. Са сваким купцем се, унапријед, уговором и анексима уговора дефинишу услови, који морају испунити, попут плана продаје, чување производа и амбалаже у одговарајућим условима, поврат празне амбалаже, правовремено плаћање обавеза за купљену робу, да би могли остварили право на одређени рабат“, каже за ЦАПИТАЛ Мирјана Јовановић директор финансијско-информатичког сектора Бањалучке пиваре.

На пореском савјетовању које су са привредницима одржали представници Министарства финансија Републике Српске, како сазнаје ЦАПИТАЛ, као разлог ограничења рабата на три одсто, наведено је „поједностављење припреме пореског биланса и приближавање финансијском билансу“.

Међутим, овдје то конкретно није случај, јер се у финансијском билансу укупно одобрени попусти сматрају ставком, која умањује приход, а не само дио, као што се предлаже за порески биланс.

Стручњаци сматрају да су неоправдани и други аргументи којима Влада покушава да прогура ово законско рјешење.

Представници Министарства финансија рекли су привредницима да желе спријечити злоупотребе, јер се прекомјерним изданим попустима/рабатима фирме доводе до губитака, да се ово уводи због пословања са повезаним страним лицима у иностранству, те да се жели помоћи привредницима, које купци условљавају огромним рабатима (из контекста се могло закључити да Министарство финансија овде „циља“ на велике трговинске ланце).

Заиста, није јасно како ће се признавањем само три одсто накнадног рабата (рабат, који се издаје преко књижног одобрења, у односу на рабат, који се издаје на фактури) као расхода у пореском билансу ријешити било која од наведених ставки, сматрају економисти.

Они истичу да се рабатом у висини од три одсто од прихода од продаје не могу покрити сви трошкови логистике и дистрибуције. Треба имати у виду да дистрибутери сносе трошкове својих запослених, превозних средстава, објеката у којима послују, ризик наплате од малопродаје, итд. Да се сви ови трошкови могу покрити са само три одсто рабата, произвођачи би их сами сносили.

Друго, свака фирма појединачно одлучује колико вриједи услуга, коју за њу обављају њени купци и она зависи у потпуности од врсте производа и гране индустрије, у којој се послује. Уколико ту услугу вреднује искључиво унапријед (путем рабата на фактури), суочава се са врло великим ризиком да ту услугу не добије у складу са свим очекивањима.

„Мислимо да се врло лако може утврдити шта чини саставни дио пословања једне фирме, а шта су малверзације, којима се жели створити штета фирми или дозволити одлив вриједности у иностранство. Оно што посебно смета је то што оваквим опорезивањем власти сигурно неће спријечити тзв. условљавање висине рабата, која долази од купаца – то што ће нама порасти обавеза према држави сигурно неће спријечити било ког купца да тражи оно што сматра да му припада за његов рад“, истичу привредници.

„Увођењем ограничења на признавање накнадног попуста као расхода привреда се оптерећује. Сав накнадни рабат улази у пореску основицу као приход на страни купца у пуном износу – дакле, он је већ предметом опорезивања порезом на добит. Дио рабата изнад 3% (који, дакле, не умањује приход у пореском билансу) на овај начин ће постати пореска основица и на страни продавца, те је тај ниво “прихода” два пута саставни дио основице за обрачун истог пореза – пореза на добит, што нарушава конкурентност привредних субјеката из Републике Српске“, објашњава Мирјана Јовановић, директор финансијско-информатичког сектора „Бањалучке пиваре“.

Сет законски реформи које је Влада упутила у скупштинску процедури, умјесто најављеног олакшања привредног амбијента, могао би постати камен око врата већ посрнулој привреди. Уколико не буду слушали глас пословне заједнице, Влада ће закомпликовати пословање, и ово мало произвођача што је остало у РС, постаће неконкурентно и бити присиљено ставити катанац на капију. Реформе се проводе у сарадњи са пословном заједницом. Власт мора пронаћи други начин да спријечи трансферне цијене и сумњиво пословање са повезаним правним лицима.

Влада се пречесто користи принципом „лежећег полицајца“. Уколико не можеш пронаћи и казнити пар бахатих возача који брзо возе, поставиш „лежеће полицијце“ па казниш и оне возаче који поштују прописе, тако што ће убрзано потрошити амортизете, трап и гуме. Тај принцип је већ примијењен код ПДВ-а, уз образложење да се не може увести двије стопе ПДВ јер држава, ето, не може контролисати евентуалну утају.

Влада не смије кажњавати добре привреднике, јер тиме отворено признаје да није способна пронаћи и казнити лоше.

Извор: Цапитал.ба