АФП: БиХ - извозник муџахедина

Босна и Херцеговина, која је деведесетих година прошлог века, била магнет за стране џихадисте, данас се бори са претњом домаћих екстремиста заведених конфликтима у Ираку и Сирији, оцењује у опширној анализи агенција Франс прес.

Док је већина босанских муслимана умереног опредељења, неколико хиљада њих усвојило је ултраконзервативно салафистичко учење сунитског ислама, које су им донели борци који су дошли у Босну из северне Африке, Азије и са Блиског истока током сукоба између Срба, Муслимана и Хрвата 1992.-1995. године, наводи агенција.

Већина тих страних бораца или муџахедина напустила је Босну по окончању рата. "Али, семе је већ било посејано", истиче АФП.

Двадесет година касније, радикални проповедници који држе ватрене проповеди у месџидима, импровизованим богомољама, више нису странци.

И они, који узимају оружје у руке, такође су из редова домаћег становништва, наводи агенција, подсећајући да је у понедељак оружани нападач уз повике "Алаху Акбар", отворио ватру на полицијску станицу у Зворнику, усмртивши једног и ранивши двојицу полицајаца пре него што је убијен.

Нападач, који је иденфитикован као 24.годишњи Нердин Ибрић из околине Зворника, осумњичен је за везе са радикалним исламистичким групама. Поводом тог напада, у уторак је ухапшен други мушкарац, за кога се каже да је путовао у Сирију.

Присуство исламистичких екстремиста осећало се у Босни и раније, констатује француска агенција подсећајући на неколико примера.

Тако је у октобру 2011. један нападач отворио ватру на амбасаду САД у Сарајеву и ранио полицајца, након чега је ухапшен.

У јуну прошле године, један мушкарац је, у нападу који је влада окарактерисала као "терористички чин", активирао експлозив у полицијској станици у Бугојну, усмртивши једног полицајца и ранивши шест особа.

Сумња се, како се наводи у анализи, да потенцијалне џихадисте регрутују радикални проповедници делујући кроз мреже неформалних богомоља.

"Нема сумње да је процес регрутовања могућ због постојања мреже таквих богомоља", рекао је за АФП Есад Хећимовић, новинар који се интензивно бавио овом темом.

Екстремисти, чији број власти процењују на око 3.000, престављају само једну фракцију босанских муслимана који чине 40 одсто од укупно 3,8 милиона становника.

Међутим, сумња се да се из њихових редова регрутује на десетине бораца за ратове на Блиском истоку, наводи АФП.

Реагујући на напад на полицијску станицу у Зворнику, министар безбедности Драган Мектић упозорио је да је тероризам постао "озбиљан проблем".

"Морамо да употребимо све наше капацитете да зауставимо овај тероризам који се шири Босном. Или ћемо ми победити тероризам, или ће он победити нас", упозорио је он.

Верује се да се око 150 Босанаца придружило џихадистичким групама у Ираку и Сирији, док се њих 50 већ вратило са бојишта, наводе обавештајне службе, преноси АФП.

У фебруару су на сарајевском аеродрому ухапшене две особе осумњичене за покушај прикључења Исламској држави, подсећа АФП.

"Они који се врате у земљу су веома опасни. Они су наравно под надзором, али опасност лежи у томе што они почињу да регрутују друге", наводи Јасмин Ахић, професор Факултета криминалистике Универзитета у Сарајеву.

Да би спречио њихов одлазак на страна ратишта, парламент је прошле године усвојио закон који предвиђа казне до 20 година затвора за џихадисте и оне који их регрутују.

У јануару се на оптуженичкој клупи нашла прва особа осумњичена за регрутовање других за џихад. Реч је о радикалном имаму из Бужима Хусеину Боснићу који је током рата био припадник јединице муџахедина.

Боснић је дошао на чело босанских салафиста пошто је њихов дотадашњи вођа Нусрет Имамовић отишао у Сирију крајем 2013. године, наводи АФП, позивајући се на обавештајне изворе и амерички Стејт дипартмент.

Верује се да је Имамовић, чије је име на листи терориста Стејт дипартмента, трећи у командном ланцу у Ал Нусра Фронту, сиријском огранку Ал Каиде.

Рођаци младића који су отишли у Сирију или Ирак, од којих су неки тамо погинули, рекли су на суђењу Боснићу да су ти момци присуствовали његовим проповедима.

Тужилаштво га терети такође да је примао значајна средства неименованих помагача у арапским државама.

Француска агенција указује да су се на мети џихадистичких мрежа последњих недеља нашле и Албанија, Србија и Косово.

У Србији и Албанији је у марту вођен судски поступак против 15 мушкараца који су оптужени за регрутовање и финансирање добровољаца за рат у Сирији.

"Први пут у региону се суди људима који на веома софистициран начин позивају друге да одлазе на страна ратишта и почине злочине", истиче професор Ахић и додаје да је остало да се види какав ће бити епилог тих суђења.

(Извор: АФП/Тањуг)