Влада Федерације БиХ већ у озбиљној кризи

Тек мјесец дана након што је формирана, Влада ФБиХ већ се налази у озбиљној кризи, а борба за утицај и начин избора управа у јавним предузећима, у најгорем случају, могла би резултирати чак и њеним падом.

Да двије странке које партиципирају у власти - ХДЗ и ДФ - чврсто стоје на супротстављеним фоновима, доказује и чињеница да више није могуће одржати ни сједнице Владе. Посљедње двије, наиме, отказане су.

ХДЗ, који има шест министара, и ДФ са своја четири министра, имају потпуно различите ставове када је у питању постављање и именовање управа јавних предузећа.

ДФ инсистира на спровођењу Владине уредбе која министрима омогућава и даје овлаштења именовања управа у јавним предузећима, док, са друге стране, ХДЗ категорично одбија да дође на сједницу Владе ФБиХ све док се та уредба не стави ван снаге.

Како појашњавају добро упућени, ДФ, који држи главни електроенергетски ресор и има свог министра енергетике, рударства и индустрије, ни по коју цијену неће дозволити ХДЗ-у да у потпуности контролише "Електропривреду Хрватске заједнице Херцег Босне", на чему, са друге стране, ХДЗ инсистира и који донекле, мада стидљиво, подржавају у СДА.

Такође, ДФ не жели да пристане на политичке смјене, односно на то да директори и чланови управа буду смјењивани прије него што им истекне мандат.

И ХДЗ и ДФ енергично бране своје ставове, па тако ДФ чврсто стоји иза уредбе инсистирајући и на томе да се на најважније позиције у јавним предузећима преко конкруса именују искључиво стручњаци који побиједе, а насупрот томе ХДЗ, како кажу, с циљем спречавања воље било којег министра тражи да Влада ФБиХ одлуке о именовању људи у управе предузећа доноси на сједницама заједнички.

"Због непријатељских односа ХДЗ-а и ДФ-а, и очигледности да се такви отварају и у односу између СДА и ДФ-а, долази до тога да ћемо имати Владу у којој ће постојати стална криза. У једном тренутку, с обзиром на интензитет сукоба, излазак ДФ-а из Владе ФБиХ је могућ сценариј", рекао је Енвер Казаз, професор и политички аналитичар из Сарајева.

Он наглашава да је ДФ приликом формирања власти морао знати с ким у то улази, јер свако ко је био са СДА и ХДЗ-ом прошао је као бос по трњу.

Иначе, Влада ФБиХ, формирана је 31. марта ове године и то пет мјесеци након што су завршени избори.

До сада је одржала три сједнице, а четврта, која је била најављена прошле седмице, отказана је, као и она која је требало да буде одржана данас.

Пријетња ХДЗ-а да неће присуствовати сједницама Владе ФБиХ све док се не поништи Владина уредба о именовању управа у јавним предузећима и даље је на снази, тако да је потпуно неизвјесно када ће премијер Фадил Новалић (СДА) успјети окупити све министре.

"Тешко је прогнозирати шта ће бити с Владом ФБиХ, али имаћемо великих проблема и једва ће се одржавати, а уколико не буде неких притисака извана, ништа значајније неће урадити. Имаћемо оно што обичено гледамо већ деценијама.

Немамо никаквог разлога за оптимизам и вјероватно ће бити одржавање минимума функционалности", рекао је политиколог Асим Мујкић.

Због проблема у раду Владе ФБиХ, недавно је засједало и Предсједништво ДФ-а, које је дало пуну подршку политици кадрова који су именовани у извршну власт, а у саопштењу након сједнице истакли су да изражавају жаљење што су ХДЗ и СДА одлучили да због успостаљања политичке контроле над једним или два управна одбора, доведу у питање евроатлантску будућност земље и пут у ЕУ и НАТО.

У цијелој причи о кризи Владе ФБиХ, по свему судећи, кључну улогу имаће СДА, која се, барем засад, не сврстава ни на једну страну, а према незваничним информацијама, ближи су ХДЗ-овим ставовима.

Извор: Независне