Анализа: Звезда након Дербија - вријеме је за растанак!

Играчи у озбиљним годинама, оперисани од лидерских способности, не заслужују да носе дрес Црвене звезде.

Фудбал 27.04.2015 | 23:40

Има она народна пословица о томе како само неинтелигентан (да не употребимо тежу реч прим.аут) човек ништа не научи из сопствених грешака. Дерби сусрет са Партизаном, после којег Црвена звезда има теорију као савезника у борби за титулу, оголила је истину – актулени тим црвено-белих нема ни квалитета, ни карактера, ни арому екипа која може да стреми највишим циљевима. Има само младост која за ових девет месеци није правилно “бебиситована“ и која би у наредном периоду морала да буде кичма Црвене звезде.

Елем, има и она народна о томе како и ћорава кока убоде по неку зрно. Властодржци из Љутице Богдана превазишли су и то изреку, јер су за два прелазна рока у одаје стадиона “Рајко Митић“ довели преко 20 играча. Да, више од 20 играча од којих ниједан не може да добије епитет - појачања. Звездин једини бенефит из ремија са Партизаном су четворица дечака у кичми тима: Предраг Рајковић, Вукашин Јовановић, Михаило Ристић и Лука Јовић показали су да око њих може и мора да се гради екипа, док остали слободно могу пут под ноге. "Покеру" клинаца треба придодати и класића Грујића, те рекловалесценте Луковића и Петковића.

Звезда је проћердала још једну сезону, јурећи и јаре и паре, а на крају није добила - ништа. Визија и стратешка одлука клуба мењала се сваког часа: приликом кикса Партизана говорило се да тим има шампионски капацитет, док се после јесењих пораза у етар пуштала алиби прича како титула никада и није била циљ, него промоција суперталентоване деце. Какве, ли, само контрадикторности, доказа да су људи предвођени Звезданом Терзићем били у великом раскораку, дисбалансу који је красио игру лимитираног Звездиног тима против Партизана.

А све је почело још насилним комадањем шампионског тима у јуну прошле године. Под вињетом да је Звезди потребан “рестарт“ челници Црвене звезде су, за јавност, пласирали причу како би волели да најјачи адути Славише Стојановића остану у клубу, а у својим канцеларијама “држали фиге“ како би што пре видели леђа Милијашу, Нинковићу, Мијаиловићу, па и повратнику Печнику.

Рекао је негде у окторбру Звездан Терзић да Звезди нису потребни ислужени легионари, а потом је у зимском прелазном року довео Анђелковића, Стојановића и физички јаког, али до крајњих граница подношљивости лимитираног Паркера. Њихов збирни учинак на дербију, када је требало да покажу победнички правац млађим саиграчима био је једнак нули. Имаће та стратешки чудна одлука озбиљне последице по касу Црвене звезде. Тржишна вредност млађих играча није подигнута, када се подвуче црта они су практично били жртвени јарчеви појединачних пренаглашених амбиција. Као што је уосталом у дербију жртвован нападач Лука Јовић зарад Џошуе Паркера.

Јасно је да играчи у озбиљним годинама, оперисани од лидерских способности, не заслужују да носе дрес Црвене звезде. Што би рекао Ненад Милијаш лопта на стадиону “Рајко Митић“ другачије скакуће и то што неко има импресивну каријеру иза себе не значи да ће у Црвеној звезди и косити и воду носити. Најкраће речено у редовима актуелног шампиона поново неће бити континуитета...

Летњи прелазни рок је далеко, али Терзић и његови најближи сарадници могу за два месеца да покажу да нису баш толико фудбалски кратковиди како се из ове перспективе наслуђује. За преседане типа Богдан Планић који је дошао са ореолом великог појачања у Црвену звезду, а потом после шест месеци враћен на Карабурму, стварно нема ни најмање потребе.

Разочарани виђеним на дербију скаути бројних европских клубова оставиће још једно лето Звездину децу у Љутице Богдана. Сјајна шанса да им неко не орочава поверење на уштрб играча који не праве разлику. Извесно је само да би у идеалној ситуацији Црвена звезда за наредну сезону требало да има одлична решења за позиције голмана, штопера (Вукашина Јовановића), везног (Ристић), и нападача (Јовић). Остало је све покривеном маглом неизвесности. Уосталом као и статус грешног тренера Ненад Лалатовића који на почетку мандата од управе клуба није добио прецизан задатак треба ло уопште да јури титулу. А такво тумарање претпостављених узело је под своје и младог стручњака. Током рада у Вождовцу и Напретку Лалатовић можда није имао врхунске резултате, али је имао игру.

Сад нема ни једно ни друго. Као што је,уосталом, и управа остала и без јарета и новца.