Грађани неће имати ни за хљеб, млијеко…

На тржишту Босне и Херцеговине присутан је тренд сталног и неконтролираног раста цијена робе и услуга. 

Повећање цијена и у најнижем проценту представља најнепопуларнију мјеру, која економски исцрпљује потрошаче у БиХ. Куповна моћ потрошача је пала, управо због раста цијена.

На све то је упозорила Љубица Чоловић из Канцеларије омбудсмана за заштиту потрошача БиХ, коментаришући недавна поскупљења хране и горива, те све извјеснији раст цијена електричне енергије, пише Дневни аваз.

Велика незапосленост

''Стандард потрошача у Босни и Херцеговини врло је низак, плате запослених се смањују, већи број радника остаје без посла, а уз то имамо незапослено и више од 50 посто радно способног становништва. Ако се томе дода чињеница да цијена рада и пензија не прати раст трошкова живота, потрошачи ће бити суочени с проблемом набавке основних производа из потрошачке корпе'', упозорава Чоловић.

Посебно, каже она, забрињава поскупљење основних животних намирница као што су хљеб, брашно, уље, шећер, млијеко.

''То су производи који немају алтернативу, нема замјенских, нити се потребе за њима могу редуковати. Цијене неких од њих за посљедњих годину су енормно порасле'', констатује Чоловић.

Она истиче да испорука струје, гријања, плина... има друштвени и економски значај те да се повећање цијена тих услуга засигурно лоше одражава на интересе потрошача.

Због тога је, подсјећа Чоловић, Законом о заштити потрошача прописана обавеза ефикасног консултирања потрошача у доношењу одлука у Сектору економских услуга од општег интереса, посебно у погледу цијене, на шта је и раније својим препорукама указивала Институција омбудсмана за заштиту потрошача.

Различити аршини

Иако је оправданост поскупљења тешко доказати, истиче да цијена производа мора бити заснована на стварним, реалним трошковима. Ако јавна предузећа, као испоручиоци услуга, повећавају цијене ради измирења својих задужења и покривања губитака у свом пословању, такво повећање је неоправдано те највише трпе потрошачи.
 
''Повезаност цијене енергената с цијеном коначних производа нико не оспорава или је друштвена перцепција таква да је исто економски и правно оправдано и извјесно када вриједност првих расте, тј, када нафта на глобалном тржишту поскупљује. Тада смо свједоци ланчаних поскупљења цјелокупног прехрамбеног асортимана. У прошлој години смо, међутим, имали обрнуту ситуацију, цијене енергената су пале, а то није изазвало аналогно ланчане реакције на цијене повезаних производа, поготово оних гдје енергија спада у значајну ставку у производњи и промету. До очекиваних појефтињења није дошло'' - закључује Чоловић.

За посљедице је крива извршна власт

''Тијела извршне власти надлежна за креирање социјалне политике и надлежне институције за провођење социјалне политике на свим нивоима сносе одговорност за посљедице које ова поскупљења имају на најугроженији дио потрошачке популације'', поручују из Институције омбудсмана за заштиту потрошача БиХ.

Мартовска анализа: Скупљи воће, поврће, кафа, струја, лијекови, огрјев...

О константном расту цијена хране свједочи и најновија анализа цијена Федералног министарства трговине. Између осталог, у њој се наводи да су у марту 2015. у односу на децембар 2014.:

банане поскупјеле за 39,6;
кромпир за 5,7;
јабуке за 9,6;
кафа за 4,3;
маслац и чоколада за 2,6 посто...

(Дневни аваз)