Пола ораница у БиХ остало је без бразда

Од укупно 1.011.000 хектара обрадивог земљишта у Босни и Херцеговини, односно ораница, искориштена је тек 501.000 хектара.

Више од пола, или 508.000 хектара, није у употреби, подаци су Агенције за статистику Босне и Херцеговине.
Истовремено, покривеност увоза извозем у области пољопривреде у 2014. години износила је 53,6 одсто, док је трговински дефицит седам милијарди и 516 милиона КМ, иако су пољопривреда и прехрамбена индустрија међу најзначајнијим потенцијалима земље, коју чини око 90 одсто руралног подручја.

"Све док једна држава увози производе које може сама да произведе и извезе, не можемо говорити о јачању економије и организованој подршци и заштити, као мјерама које се морају систематично спроводити", истакао је економиста Зоран Павловић. По његовом мишљењу, смањење увоза, организација на терену и јачање производних капацитета, основни су правци дјеловања у побољшању резултата на пољу бх. производње и привреде.

Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара Републике Српске, појашњава да, поред основних подстицаја и подршке, БиХ нема ни основну инфраструктуру за озбиљан развој ове гране привреде.

"Примјерице, у земљама ЕУ асфалт до сваког сеоског домаћинства је приоритет... Уколико би се у БиХ искористила површина обрадивог земљишта, која то засад није, то би значило посао за око 20.000 домаћинстава или 100.000 људи. Истовремено, ако неко затвори малу фарму крава и одјави се као пољопривредни произвођач, логично је да ће и његова потреба за обрађивањем земље бити још мања", нагласио је Усорац.

Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФбиХ, каже да би организовано кориштење пољопривредних добара обезбиједило загарантовану прехрану, запослење и чист профит, као и да би мјере забране увоза робе која представља нелојалну конкуренцију значајно побољшали економски статус БиХ.

"Много пута смо се залагали у ФБиХ да се држава озбиљније позабави тим питањем, јер када би се искористили потенцијали које имамо, сигурно је да око 90 одсто производа не бисмо морали увести у земљу", напомиње Бићо.

Извор: Независне новине